Ратник

131

и удесан спој свију елемената у војсци развијају снагу ове на извесно време и успособљавају је за најтеже задатке. Данапгње време погЛавито ће са ове тачЖ гледишта посматрати хисторију промена у наоружању, тактици и пзображењу код војска свију народа и времена. Са ове тачке гледишта полази и следеће наше хисторијско посматрање. 3. Пре изналаска барута за даљну борбу и у отвореној битки у пољу, познати су били само у главноме: Лук, праћка п цплит за одговарајуће даљине до 200, 100 и 50 кор. Њихово дејство на овим даљинама зависило је од добре конштрукције оружја, удесне тежине метка, снаге и вештине при употреби, као и од каквоће одбојног оружја, које треба њихово дејство да паралише. Војске, које су лук и цилит заједно употребљавале, имале су надмоћно оружје. Стрела се могла само у јединачној борби употребити, те отуда су и образована нарочита тела, као лака пешадија — стрелци. Међутим џилит могао се употребити и у маси, па је отуда образована тешка пешадија час са краћим час са дужим џилитом, а сем тога јошт и са мачем за борбу прса у прса. Како је у тактичној употреби и изображењу ова два рода пешадије била разлика, то се је у борбама, где су се заједно употребљавали, морала правити комбинација за ово. Стрелци су се могли употребити и за одбрану и за напад, док међутим тешку цешадију, ако се хтела с’ места борити, нападач је надолевао својим решивим налетом у смакнутом строју. Задатак п вештина ондашње тактике беше, да удар напада тог језгра војске буде што снажнији. Као сред-