Ратник

138

врстама, равномеран корак и равномерно« држање и усљед тога постала је била нечувена дресура; војник је и у самој борби морао на ово да мисли, ма да са овом ничега заједничког нема. Али на тај начин он је и у јеку борбе строго пазио на команду и могли су се упражњавати врло сложени начини палења у напредовању: водна ватра, која је почпњала, кад се непријатељу дошло на 200 кор. и која је заменила ватру густава АдолФа стрелаца у међупросторима. Јединачна (стрељачка пр.) ватра одбачена је сасвим код линијске пешадије; употребљавали су је само у особенпм борним приликама (мали рат) тако званп слободни батаљони и стрелци. Први бојни ред био је главни и одмах у почетку толико јак, да непр. пешадпју из положаја истисне. Њега су употребљавали обично против непр. крпла, те да на пападнутој тачкп буде одмах надмоКан. Само ако је на овом крилу било тешких топова, који су га бранили, онда су најпре шпљати неколико гренадирскпх батаљона са коњпцом протпву топова. У осталом тешко је било, да се у борби исто онако ради као на вечбалишту, где је цела лпнпја првог бојног реда морала наступатп у тпхом кораку — 75 у минути — а при том су наизменце парни и непарни водови у сваком батаљону брзо на команду водника излазили напред и опаљивалп плотуне, а затпм брзо пунили и осталима се опет придружавали. 1 Али ппак, ова строга п вештачка вечбалпшта дресура пруске пешадије, начинила је ову покретном и улила јој мирноћу, а тиме је успособила, да победоносну аустријску коњицу кад је ова напала пруске батаљоне код Молвица, одбије просто тиме, што је се трећа врста обрнула на „лево круг“ и опалила неколико плотуна. Ова дресура

Па ипак ово и данас на неки начин живп у нашим пешачким правилнма (стр, 170. тач. 452)! Преводник.