Ратник

137

батаљоне п учинила је први велики напредак у употреби ватреног оружја у ОФанзиви. На скоро тражили су, да се и код коњице, која се дотле јединачки борила, уведе употреба ватреног Оружја у масп. То је учињено на 2 начина: упражњавали су је у плотунској ватри пред атаком, и образована су нарочпта коњпчка тела — драгони, за борбу пешке ина коњу. Но овпм убпјено је код коњице уверење о њеној надмоћности над пешадијом и ова постаде главни род оружја. Напослетку по впдивоме врло незнатне промене ватреног оружја пзазвале су савршену промену у тактици п изображењу и изнеле на глас несавладљивост пруске дисциплиноване пешадије и линијске тактике под Фридрихом Вилхелмом I, Леополдом десавским, а поглавито под Фридрихом великим. Те незнатне промене биле су : бајонет, гвоздена шппка (за пунење) и кремен. Бајонет по пруској конштрукцији ннје кратио пунење п опаљивање; кремен и гвоздена шипка олакшавали су сразмерно брзо пунење у примакнутим врстама. Више нпшта није кратило потпуну употребу ватреног оружја и у деФанзивп и у ОФанзиви; сад требаше само борбу с’ ватром дисциплиновати, те да се одржи трупа у руци. II ово је учињено, истпна на једностран али и чудноват начин. Трупа се је поносила њеним строго смакнутим п уреднпм наступањем и палењем, а ово обоје, као доцније и нови дух чврсте смакнутости и безобзирне решивости код пруске коњпце, кога је нарочито Фридрих велики улио — учинило је, те је пруска војска добила надмоћност у оФанзиви, којој су се сувременици дивиди. Пешадија јс равномерно подељена у батаљоне, чете и водове; равномерно је ранжирана и опремљена. У место 6 стројена је у 3 врсте и за битку сасвим смакнуто раме уз раме. Захтевано је равномерно равнање по свима