Ратник

136

ОФанзпву силнија. Пешаднја и ватрено оружје требаше јошт дуже времена за своје развпјање, те да могу сами ОФанзиву пзвести. Изгледа, да је деФанзпва једина овим добила била. Где коњица није могла да реши бптку, ту је ова и остала нерешена. Само ако се је слаба тачка пдп крило могло изненадно напастп, била је и победа решена. ГустаФ Адолф бпо је првп, који је ватрено оружје п за ОФанзивне цељп удеспо тиме, што је усљед усвојења мушкета и Фишека од артије било много лакше руковање. Поред тешких позицијоних топова, увео је и лаке позпцијонске топове. На тај начпн, могао је сва трп рода оружја у сваком тренутку заједно тактички употребити, шта впше, он је често замењпвао коњпцу мускетирима, те да п пре и после атаке користи ватрено дејство. Он даде опет важност широком Фронту код пешадије при нападу п умањи дубину до на 6 врста. Мускетирп су се постројавалп на обема странама копљаника п при нападу пуцали су, као сада стрелцп у простору између колона. Против коњице постројавалп су сс и мускетири п копљаницц у 2 бојна реда тако. да су се Фланкирали, а копљаници су шта вцше заклањали мускетпре. Он је поделио своју војску у пукове од 12 чета, од којих по 4 су сачпњавале једну јединпцу. Његов распоред за бптку бпо је у 2 велпка бојна реда, са коњпцом на крилима и пеколпко ескадрона позади пешадије. Пук, подељен овако у 3 јединпце, могао се је борпти самостално у 2 мала бојна реда, који су се међусобно помагали. Тако је постала његова војска, а после његове смрти шведска тактика, у опште својпм већим ОФанзивно јаким јединством надмоћнија над свима осталпм ондашњим војскама. Шведска тактика истиснула је велике шпанске