Ратник

135

која је својим јединственим духом и мудром народном тактиком —- коју ми данас зовемо деФанзива — ОФанзива — разбијала једно за другим Француску војску, ма да је многобројнија и врло вешто вођена била. Наиме Инглези су дочекивалп прву слепу наглост Француских ритерскпх чета у добро изабратим деФанзивнпм положајима пза вештачких и прпродних заклона са одличним стрелцима у првој линији. Иза стрелаца стајали су као потпора инглескп благородницп уређени за пешачку борбу, а иза ових њихове слуге са благородничким жпвосним кољићима. Коњица је стајала наједном крилутакође заклоњено, и чекала је док су стрелци својим тешким метцима довели у дивљу забуну непр. коње. Затим су изненадно јуришали на бок непријатељев. У исто време благородници су узјахалп своје коње, и јуришали на збуњенп Фронт непријатељев. Ова два јуриша у највише прилика били су довољнп, да не само ритере но и за њима сљедећу пешадију растерају у дивљс бегство. Ову особиту срећну тактику изазвало је једно то, што инглески благородници беху сиромашнп, па немогоше да имају потпуно опремљене коње за борбу, а друго не мање и добро наоружање и изображење инглеских стрелаца и народни дух у војсци. Увођење тешких стрелних метака принудило је и ритере, да ојачају спрему и своју и својих коња. Усљед тога њихов је напад изгубио у налету, шта више они су се много пута држали у деФанзиви, угустим редовима са пстуренпм копљима. Али овим је ритерски ОФанзивни дух био клонуо, и пре него је ватрено оружје код најамника и уведено било, ови су већ умели Фалангастим постројем у маси ритерске нападе одбијати, па и у ОФанзиву прелазити. Увођење ватреног оружја изазвало је у тактици револуцијупостепено, али ишчезе тешкаспрема са ритерима, као и обвеза ових да лично служе. Спрема је морала бити јевтинија, а усљед тога коњица поста покретнија п за