Ратник

144

је новом оружју. Решивп ОФанзпвни дух многих вишпх и нижих савезничких вођа^и „елан и Француских пешака дејствовали су решавајући користећи прилике. Савезницп су, без сумње, били у тактпчној надмоћности Усљед искустава из крпмског рата Руси су радили досад непрестајно на поправци оружја, организацији, тактици и изображењу. У рату 1859 год у Италијп показа се на аустр. страни боље наоружана пешадпја, а на Француској страни арви жљебни тоиови. Надмоћно дејство непр. пушака Французп су покушавали да сломпју безобзирном офннзнвом, употребљујући за ово п далеко носеће топове, а често напуштајући тактпчне Форме н ред. Аустријанци су мислпли, да ће од свог оружја иматп највећу корпст у деФанзивп, па зато су водилп теорпјски измајсторисану методичну борбу, употребљујући постепено своју снагу. Они су имали поједине тактичне користи, алп зато напослетку опет код СолФерина заглавише. Војска је овде истина прешла напослетку у напад, алп то пм је помогло, јер је војска погрешном деФанзпвном мпрноћом већпм делом већ била изгубпла дух оФанзпвни. Генерал Бенедек бпо је једпни, који је тактичну ОФанзиву са успехом био употребпо. Усљед овог рата Аустријанци преокренуше мисао. Они усвојише затпм безобзпрну ударну (81088) тактику у трчећем кораку са пезнатном претходном спремом напада ватром и уведоше жљебне топове. Код Француза пак овлада мисао, да све тактичне Форме п изображење вођа п војнпка невреди много, пошто је зајиста у Пталијп много пута више допринео прави ипстинкт трупе. него ли посредно вођење. Тако је дакле уплив усавршеног оружја постао за оба народа убитачан. Један је пстина нроменпо своју тактику, али недоведе је у склад са оружјем; другп је