Ратник

145

поправио оружје, алп ве п изображавање. Ако су се упражнења код Шалона п чпнпла с’ обзиром на ново оружје; узпмајућп већа одстојања између бојнпх редова, него што је то прописано било ; и наступајући главним бојним редом у развпјенпм батаљонима (као Мак Махон код Мађенте) — ппак ни један од млађпх вођа није веровао озбиљно у целисходност овакве уређене битке (ћаlа!llе гапдее) већ се је у својој паметп више ослањао на правп лични инстинкт, него ли на чврсто држање извесног тактпчног реда. Са овим је пак олабљавала дисциплина ; а од честп јако трпило пзображење појединце и у маси. Рат 1864 год показао је с’ једне стране хрђаве стране ударне тактике ; а с’ друге стране оФанзивну надмоћност иглењаче. Прусп су у овом рату увпдели превагу њихове колонске тактпке (четне колоне) за напад у испресецаном земљишту и улили поверење у ново оружје код војске. Година 1866 дакле показала је особите огледе. Код аустрпјанаца чврсте тактичне Форме ; алп само за напад упражњаване ; што није много вредило према пглењачи. Међутим деФанзиву ; које се је морало непрестано држати ; скоро нпкако нису нп упражњавалп. Напротпв Пруси односно Форме нису имали одређене прописе ; већ само опште упуте ; па према томе и дозвољене многоструке Форме ; алп су трупе умеле да користе своје оружје и у оФанзиви п у деФанзиви. Прусп су врло ретко методички водилп у борбу читаве дивизије. Па п ови изузетци били су различнп. При нападу употребљавани су смакнутп батаљони у бригадном споју или смакнути полубатаљони у пуковском споју или треће и обично образована је борна предводница (УоНгеТГеп) код сваког појединог бојног реда за увод у борбу. Ова последња Формација била је једино правилом прописана ; јер је она понајзгоднија изгледала за користење преваге позадњача за ОФанзиву. Она оставља духу