Ратник

146

иницијативе пзвесан делокруг, а међутим неслаби утицај виших вођа. Њоме се користи земљиште врло обилном стрељачком ватром и уздиже '^ОФанзивна снага стрелаца. јер ови знају, да су пза њих близу мале иокретне колоне, готове да их поткрепе и да њпховом налету снаге даду. Борна предводнпца (првоборница? Др.) имала је пстп задатак, који су пмале Француске волтпжерске чете. Она је главном бојном реду крчпла пут, истеривала је истакнута пепр. оделења п отеривала у главни положај, а тиме олакшавала наступање главном бојном реду, и спремала је напад овоме на разлпчнпм тачкама. Она се дохваћала по.ложаја блпзу непрпјатеља, п занималаје што впше његове снаге и тако је главнп удар у сваком погледу олакшавала и подпомагала. Борпа предводница могла је свакад из оФанзпве прећи у деФанзиву, акоје непрпјатељ према њој бпо много јачп: она је дакле могла блпже промотрпти јачпну непрпјатељевог положаја. Шта впше хрђав посљедак наступања борне предводнпце могао је непр. навестп, да остави свој положај и да га намамп у убитачну ватру. II тако код Пруса ново оружје довелоје зајиста нову тактику п пзображавање. Напад је постао снажнијп и еластичнији, а одбрана упорнија. Појединп војнпк умео је своје оружје на време да употреби па опет муницију да штеди. Он је научпо налет у роју, али ипак нпје заборавио пп чврстоћу у маси, где ова требаше. Алп нпсу се моглп сакрити ни недостатци, којп су у свезп билп са превагом колонске тактике. Наиме настала је тешкоћа у руковању за више вође и целпсходној употреби артилерпје п коњице за разне стадпје борбе. Успеси пз рата 1866 пзазваше пову епоху у ратној вештпнп. Све државе усвојише и набавише далеко носеће позадњаче и жљебне топове. С тиме пак наступише и новп проблеми за тактику, којп се пису могли тако брзо решити.