Ратник

1 72

градовима за Фланкирање ровова и непосредну одбрану градских бедема, због њиховог доброг картечног дејства. Олучнп пак топови, на којима су највише радили Италпја и Фуанцуска постепено су увођенп од 1858 године, а одма после 1866 године већ је сва пољска артилерија била наоружана овпм топовпма. Дејство ових топова и даљпна терања, као и тачност гађања, јако су надмашили спред пунеће се топове. Ово је добпјено нарочито тпме, што је зрну дугуљасте Форме осигуран лет јога у напред , у топу посредством олука у души , п крилаца ња зрну, овоме одређено окретање око његове уздужне бсе , док међу тим код старп глатки топова, ово се није могло нпкако достпћи, због тога, што се тачка тежишта зрна није могла нпкада довестп у средпште, па је усљед тога и даљина у терању п кретање било сасвим неједнако. Међу тпм доцнпје се увидпло, да и самп олучнп спредпунећп се топови нису бага сасвим одговарали захтеву прецизних оруђа, због зазора, који је радп лакшег пунења морао остати пзмеђу зрна п душе топовске; гато је причпнпло те се губпло врло млого барутнпх гасова и зрно нпкад нпје могло да достигне доволну тачност у гађању. У рату савезпичком 1863 годпне противу Данске ради Шлезвпг-Холгатајна, а нарочпто у рату Пруско-А.устријском 1866 годпне, показа се да су олучнп остражњаци млого бољи неголп спредњаци, јер се овпм пзбегла она незгода зазора, која је код овпх последњпх постојала, зрно је дакле тачније сљедовало дугап топовској, путања зрну боље је оспгурана. Незгода је бпла, што се у прво временпсу моглп пронаћп добрп спгурнп затварачи, којп би грдном напону гасова противсталп, који се од барута у цеви развијају. Осим тога много се бојало комплицпраности затварача п тежег одржања ових у исправности. С тога се неко време колеоало односно њиног усвојења, алп доцније ова је незгода сасвим отклоњена