Ратник

17 3

0 сад је дотерано дотле да се и топови највећег калибра праве за пунење са зади. Пруска, која се особито стара о најсавршенијем наоружању своје војске, није штедила ни новца ни времена и прва је одпочела увођење остражњака, за наоружање своје артилерпје. Русија, Италија, Енглеска, ШвЉарска и Турска сљедовале су јој. А Француска претрПив грдне поразе у рату 1870|71 године још за време овог одпочела је увођење овог система, а после рата продужила је и сад је наоружана подпуно остражњацима. Са усавршавањем ручног ватреног оружја, разуме се, по себи, да је артилерија морала се усавршавати, те да би одржала сроју важнозт и одговорила задатку помоћног пешачког оружја. Са увећањем даљине терања пушака, морала се и даљина терања топова увећавати, а ово се може најбоље постиКи употребом позадњих топова. 0 овоме моћи ће да даду оцену сви нашп артилеристи, који су имали прилике за време наших ратова да виде каква уплива има даљина терања. Док смо ми морали ради бољег дејства, што више да се приближимо непријатељу и тако да дођемо у домашај његове пешачке ватре, дотле су турци сасвим без бриге изван наше пешачке ватре, могли на нас пуцати и много тачније него ми, не излажући се губитцима. Као што напред напоменусмо изван сваке сумње је, да су једино сада позадњи топови у стању да одговоре свима захтевима т. ј. великом ударном дејству, тачном гаДању и великој даљини терања. Да би довољно разумели њихову примену, нужно је пре свега да испитамо материјале од којих се израђују. Материјал. Према захтеву од садашњих топова, да што даље терају и да им зрна јако дејствују, противу цељи на које се