Ратник

237

По искуствима из рата 1866 смањи се број картеча на до /13 целог броја метака. Ратно искуство показало је да је утрошак картеча мното мањи него што се при батерпји узимало, а нарочито употреба картеча код олучних топова јако је опала. Новији начпн артилеријске борбе, као п начин ратоводства у опште (дали оФанзивно пли деФанзивно) јако на ово упливишу. У рату 1859 године потрошила је аустријска артилерија 15.816 метака од њпх 1858 картеча, што чини око */ 8 или 11-4% укупног броја. У рату 1864 потрошак картеча аустриске артилерпје износи 1-4°/ 0 . У рату 1866 код северне војске, која се у деФанзиви налазила потрошила је аустр. артилерија картеча 3'5% код 4 фтн. а 2'6% код 8 Фунташа, док међу тим код јужне војске која се у о®анзиви налазпла потрошак картеча редуцира се за 6 Фунташе на 0-9°/ о а за 8 Фунташе o'l °/ 0 . Највећи утрошак картеча у овом рату појављује се у борби код Тобичау 6-5%, код Траутенау 4-2°/ и у битки код Кенигреца око 4%. У рату 18’°/, потрошила је немачка артилерија картеча 0-11% од целог броја метака. У руско турском рату 187’/ 8 потрошилп су Руси и то тешки топови 417 картеча или o’4°/ о на топ а лаки 614, или o'9 7% на топ. Картечи се најбоље транспортирају на лаФету, у предњаку или у нарочитим кутијама или сандучићима, који су на осовини или мећу странкама утврђени, јер су овде врло близу и могу се у нужди одма употребити. У последње доба пре него што су уведени олучени топови давало се шрапнела колико и картеча т. ј. код 6 Фунташа Ч укупног броја метака; тешки топови и дугачке хаубице нарочито ове последње, које су се јаким шрапнелним дејством одликовале, добијале су шрапиела / до (4 од целог