Ратник

238

броја метака. (У 1859 години 2239 или 144% шрапнела употребљено је). Олучени топови с обзиром на искуства из рата 1864 године, где је утрошак шрапнела износио 15'6% а у битки код Оверзе 23'6% били су снабдевени са 25% шраднела или % целог броја муниције. Затим пз искуства из рата 1866 године, где је потрошено само Н’s% шрапнела, смањио се проценат наоружања са шрапнелом на 20% или %. У Аустрији пак, где се шрапнелно дејство код њпхових старпх топова особито добро показало , остао је број шрапнела % или 28%. Уготреба шрапнела у Француско-пруском рату 18”%! своди се само на РбЗ 0 /^ Узрок лежп у томе што су само Саксонци п Ваварци са шрапнелом билп снабдевени. Сасвим друга сразмерица показује се кад се узму само саксонсве и баварске батерије у обзир, односно утрошка шрапнела. У битки код Седана 1 Септембра 1870, сви 96 саксонскпх топова избацили су укупно 7481 метак, одових 1080 шрапнела дакле 144%. Од овпх падају на 48 лакпх топова 3216 метака, ме()у њпма 646 шрапнела или 20'1%, а на 48 тешких топова 4265 метака, међу којпма 434 шраппела дакле 10-2%. Потрошак шрапнела I. баварске артилеријске регименте износи у истој битки 10'5%, у борби код Кулмијера (%^ 1870) 10-3%. Саксонска артилеријска регимента № 12, потрошпла је у свима борбама и биткама за време рата 18’%1 12.904 метака, од којих су 1642 шрапнели, дакле 12‘7% од целог броја метака. У руско-турском рату 187% године, потрошили су Руси код 9 Фунташа 24'301 шрапнел или 38' 25 на топ, код 4 Фунташа 18'104 или 28'72 на топ.