Ратник

811

топа да решава задатке индиректног метка под најтежим околностима п да руши шупље траверзе. При свем том што је овај кратки навод довољан да покаже узроке зашто су Немци тежили к’ увећању дејства опсадних топова, опет због важности питања мораћемо га подробније посмотрити. Пре свега јасно је, да се у извесним случајима мора употребити удаљени напад ито скоро од 8000 м , који се због свог карактера може назвати бомбардовањем. Ово удалење стоји са одстојањем истакнутих Форова од ноајоа (поуап) у директној зависности и тежња је. да се ово одстојање још впше увелича. Тежња та одговара увећаном јаком дејству топова на већим одстојањима, што и чинн да се удалење Форова увећава. Увећање одстојања, на које се топови за бомбардовање постављају условљава, због јаког распрскајућег дејства, које је овде потребно, увеличање калибра, као и увеличање почетне брзине, јер је овде и јако ударно дејство потребно. Због ојачања кровних конструкција, које инжинири у последње доба примењују при утврђењима, потребни су за рушење млого већи падни и распрскајући метци бомба, што је такође изазвало увеличање калибра и код мерзера. Модерни шупљи заклони, употреба вештачких ојачачавајућих средстава, као н. пр. гвоздени оклопи, захтевају такву огромну силу у хоризонталном правцу, коју је могуће постићи само великим калибрима у свези са знатном почетном брзином. Напослетку могу бити услови за индиректни бреширајући метак, ташко тешке природе, да само велики калибри са успехом могу решити ово питање. Овај случај неће бити редак код новијих или по новим принципима конштруисаних утврђења.