Ратник

812

Значај калиоарског питања у односу на индиректни бреширајући метак видиће се најбоље из сљедећег посматрања. Нека је В највиша тачка заклона, Т најнижа тачка, то за решење задатка у опште, са впше или мање тешкоће, решава триугао АВТ, нарочито пак угао а, који се зове угао заклопа. (Сл. 7). Нужно је овде да напоменемо да у овом карактеристичном триуглу, а нарочпто у заклањајућем углу а треба тражити потребу историјског развитка индиректног бреширајућег метка. и може се рећи , да је овај триугао геометрички иредставник борбе изме^у инжинира и артилериста. Задатак инжинира састоји се у томе да помоћу увећања угла заклона а, отежа артилеристу решење проблема или да му то сасвим немогућим учини; јер увеличање угла заклона условљава великп упадни угао, који се на одстојањима. која још довољној прецизности топова одговарају — са сразмерно малпм пунењем тек — може достићи. Ссм тога са растењем угла а редуцира се у млогом еФект за рушење зидова. Одавде сљедује, да губитци еФекта могу се надокнадптп увеличањем калибра, чпме се увећава и еФект распрскајући, а то је баш добро дошло, јер подпомаже врло јако већ и тако редуцирапо дејство. Врло је лако схватити, да се један део захтеваног прираштаја калибра може заменути увеличањем релативне дужине зрна, али овај начин у толико нпје пре-

Сл. 7