Ратник

83

Војна геограмја дакле оснива се на начелима изведеним из упоређења стратигије са геограФијом и ратном хисторијом, и пашти се, да осветли стратигијску Функцију геограФијских предмета по њиховом пл апсолутном значају, ил узајмичком односу. Према овоме она узима своје главне основе из стратигпје, па, примењујући их на геограФију, доказује их ратном хисторијом. Војна је геограФија дакле наука примењена, п стоји према општој онако, као меканика према математики. Према оваквом свом карактеру, војна геограФИЈа стоји према теорној стратигпјн као базис, онако исто, као што је стратигија пз ратне хисторије изведена. И ако комбинације стратпгијске спадају у круг саме стратигпје, а геограФИЈа је дужна, да њој за те комбинације послужи као грађа — то опет, у колико се ове комбинације оснпвају нарочито на земљиште, и војна геограФИЈа, износећи стратигијски значај и одношај земље, мора пх се дотаћи и с правом п по дужности. Но, бележећи услове и особпне стратигијске овог ил оног предела, она то нечини с непостижним позитивитетом, т. ј. она не прописује изречна правила за саме покрете војске по њему, јер у комбинације стратигијске, и ако се ове по земљишту крећу, улазе још многи елементи, који су ван домашаја геогра®ије. Али, и ако геограФИЈа нпје једина, која одлучује у комбинацијама стратигијским, то је опет она таква, која с највише вотума пресуђује. Ратна хпсторија одмах на први поглед показује, како у разним пределима нека места имају ту незавидну привилегију, да буду бојишта скоро свакад, са чега им се име понавља у свима приликама ратним, кад год је овај захватио предео, у коме су. На Косову је Немања утврдио своју владу над Расом; на Косову су Турци осигурали свој опстанак у Европи; на Косову је Хуњади поломио своја витешка крила.