Ратник

84

Бечка корита, нарочито Моравско поље (МагсМеМ) беше увек разбојиштем за средњу Европу. Ту се скобпше Римљани с Маркомани, ту Карло велпки с Авари, ту Немци с Маџарп, ту Чесп с Немцпма, *ту Пољаци и Немци с Турцпма, ту Французи с Немцпма. Код Нпша је Атила дпктирао Византијп мпр, код Нитпа је Лудвик поломио копља јаничарска, код Нпша је нова Србија збацпла спзеренство турско. Овакпх прпмера пма у ратној хпсторијп силество, и мп из њпх видпмо, да су војске вазда марширале скоро истим путовима, и скобљавале се на истпма местпма. Сасвим је дакле логпчки да зампслимо, да пзмеђ кроја и створа земље и измеђ акцпје војштанске пма неких постојаних односа, чпјп се утицајп увек појављују, па п ако не на исти начпн, а оно бар на сродан п подобан. А овп односп последица су једино карактерног облика земље, на којој се врзе операцпје војне. Проучавањем пак овпх облпка добивамо нека правила и принципе, помоћу којпх можемо још у напред да одредпмо онако уопште утпцај овог облика на ток операцпја стратигпјских у каквом пределу, којп би нам био војпштем. То би бпла као нека теорпја за стратпгијску Функцпју земљпшта у односу на акцпју војске. Истпна, у битцп, а све операцпје воде њој, п најмањп предмет на земљпшту, гоума, село поток . . . може показатп велпке надмоћностп п сразмерно големе преваге, те је с тога војнпку потребно, да се у својој студпји обзире п на те ситне делове, јер у поменутом случају свакп такав п ако сптан предмет, прпсваја себп ону вредност, око које се стпче сва акцпја војске; али, размера овако простране студпје не само да би била толпко огромна, да се небп могла свладатп, него још географпја војна на овај начпн ушла бп у топограФИЈу, те бп војно геограФСКо испптпвање прометнуло се у просто топограФСко рекогносцирање.