Ратник

85

А геограФија п тоцограФија две еу науке, јер су базисом двема другима опет различнима наукама. Војна геогравпја сматра и проучава земљиште с погледа узвишеног и на крупно, те дакле обраћа пажњу на оне предмете геограФИЈске, који обликом п кројем својим утпчу на операције рата а не битке, т. ј. на комбинације стратигијске а не тактичке. Ирема овоме: Војна је геограФИЈа онако псто основа стратигији, као 'што је војна топограФИЈа основа тактици. Но п топограФИЈа војна сасвим се мора разликовати од топограФије опште. Шта је брдо, река, шума, поток . . . то сваки зна, пре него у икакву школу дође. Ове одредбе улазе у топограФију само у толико, у колико се налази за потребно, да се утврде не појмови, него термпнп. Али, да се даље изучава, како ће ти предметп да се мере и цртају (што до сад погрешно беше задаћа топограФије) значило би узурпирати посао друге науке, која би се најправилније звала топометрија, дакле сасвим аналошки са геометрија. Војна топограФија дужна је сваки топограФСКи предмет да сматра са гледишта војног, дакле да га оцењује по утицају, који он показује на акцију војске, т. ј. да одреди његов тактички значај у односу на бојиште и бој \ ГеограФИЈа пак војна има посла са војиштем и са операцијама ратним, дакле она оцењује геогра®ијске предмете по њиховом утицају на операције, износећи њихов војни значај у односу на комбинације стратигијеке. Но геограФијски предмети двојаки су. Основни облик земље, који је од природе ту, има непосредног утпцаја на војну геограФИЈу, јер је он сталан и немењив, његова је Функција постојана. Али многобројви односи, који постоје измеђ геограФије војне и геогра®ије политичке, очигледно показују, да ова има јаког удела у особи-

1 Внди овакав покушај топограФпје у «Војину» за годпну 1867, стр. 58.