Ратник

МЕМОАР ИЗ ТУРСКЕ 145

коме је. Уласци на северу важни су по нас, изласци на, југ по непријатеља. Сва дакле брига, свршивши поса са операц. север. војском турском, своди се на прелазак кроз поменуте теснаце и раван око Окопља, — центар од сва, три правца —, била би поприштем бојева с ону страну планина. Потиснут непријатељ још даље на југ —: нема положаја, до Овчијега поља изнад Велеса. (Ово би био последњи одсек рата, који неби могао дуго трајати.

У.

Радња на западу и истоку од ове операције, могло би се рећи, ова би имала највише смисла да се назове политичком и четничком: арнаутлук у својим брдима, имао би само једну дужност, да је неутралан и да не брани свезу Васојевића (од Берана) са Подримом. (С овога "последњег гледишта арнаутлук у Ругови (пећска Бистрица) имао би особитог интереса.

Популација на исток, насељена у брдима на извору Болеше, Струмице, Марице, Искра (управ готово на вези Пазарџика и Скопља) и још југо - западније у пределу Црне реке и врелу Вардара (Кичево, Крушево, Гостивар) — та би учинила најкорисније услуге у операцијама против крила и за прекидање комуникације непријатељске. Мисао ова, као и она горе о арнаутлуку, спада у сасвим засебан озбиљан одељак — политику рата и уређење чета, — које овде са овим нема места.

Читав рат на балканском полуострву, — своди сеу начелу на оргакизирани устанак: интересоване масе народа (које су на тако згодним местима концентрирате) имале би толико удела у овоме рату, колико и сама наша операцијонска војска. Дугачак низ брда (са малим изузетком), који је у све правце испрекрштао овај терен, и силне брдске долине, насељене су хришћанском попула-

РАТНИК КЊ, П. св. УП. | 10