Ратник

146 НАУЧНИ И поучни део

цијом, која би махом у тим појасима повела одушевљену борбу са мешћанским Турцима; и царевина упалила би "се хиљадом пламенова. Осем тога: за времена поседања, теснаца, њихово провизорно бранење, прекидање саобраћаја и комуникација, отимање волова и т.д. ит. д. што је у рату од прве вредности, — сав тај посао, истина само ваљано организоват, предао би се на извршење тих истих устаника у Турској. Али и опет главна радња и дирекција, рад постижења последњега резултата: униш"тење непријатеља и победа идеје — остаје на нама, који ћемо из наше отачбине упутити дисциплиноване, материјално спремне и морално образоване снаге, — ка објектима, земље и провинције: Манастиру, Једрену, Трнову, Сарајеву (секондер Мостару), која ће снага, као оно пушчано зрно поћи, и собом покренути силне ројеве бунтовних чета, те стрелити најкраћим путовима и што пре срцу непријатељевоме. Тек тако уређен устанак може имати изгледа на успех.

Уа.

Карактер земљишта ратнога условљава, осем других призрења, састав војске.

Теснаци на нашој граници, дуги маршеви да се до извесних места и позиција дође, брежуљковата , велика, просторија (Подрим, Косово), и одмах за тим јаки теснаци, лоши путови махом, односно ретко населење, материјална оскудица (реквирирање никад се не би могло брзо извести) и општа децентрализација, Турске — све то наводи на мисли: да овај састав и групирање самосталних јединица, никако не може бити у велике дивизије : 10—15000 људи. Ова немогућност још је очевидна, и због наше ограничене бројне и моралне силе.