Ратник

159 НАУЧНИ И поучни дЕО

битку са сигурношћу очекивати. Руска војна управа морала је дакле затим тежити, да ту одлучну борбу — што пре тим боље — одпочне, и то са војском Керим пашином, јер ова беше ближа, па зато опаснија, а осим тога и главна, снага турска.

Успех, ког Руси постигоше пр ом Дунава, беше дакле врло знатан, но ипак неподпун, све дотле, докле та одлука силом оружја, сјајном победом некрунише.

Али Керим паша стајаше измеђ градова. Да он није пријатељ хитри операција, знало се је већ из српског "рата; да се је у природну обранбену снагу дунавске линије више уздао, но што збиља у ствари беше, ето видисмо; с друге стране пак имао је измеђ градова за своју војску сигуран заклон, а за непријатеља многе и велике "запреке. Јели се дакле могло очекивати, да ће он то све напустити, и упустити се у борбу на отвореном пољу, при чему би и на Дунаву и у градовима, орао оставити посаде, а тиме војску. ослабити Било се је дакле тешко надати весељу, да ће стари лав од своје воље своју пећину оставити. Потражити га пак у његовом сопственом логору, беше ствар тугаљива, јер би се морало упустити у дуготрајно обседање, осим тога, што би се при томе, — опседањем и мотрењем појединих тачака — сами ослабили, чим би на предео градова наступили.

_ Према свему томе изгледа, као да су Руси промишљали о сретству, којим да измаме Керим пашу из његовог положаја, а то ће по нашем мнењу и бити разлог, из кога, је гардијски кор онако остентативно на бојиште ступио, _ под командом генерала, Тура који беше зато нарочито из Петрограда позват. –

И доиста та Гуркова експедиција није промашила, своју цељ, већ је главни турски стан баш онде потрефила, где га највише боли; само с том разликом, да то небеше