Ратник

ПРЕЛАЗ РУСА ПРЕКО БАЛКАНА 459.

Керим паша, као што се је желило, који први сабљу трже, но Осман паша баш с противне стране, који Русе у ребра удари, дочим Керим остаде у оној истој летаргији, која, право рекућ, није никога изненадила. Па чак и Сулејман, борећи се још недавно у Црној гори, дође на време да, Русе опет назад преко Балкана баци.

Да ли је Осман паша по свом властитом убеђењу, или по добивеној наредби Керимовој на Плевну се подитао, није још чисто разјасњено, но по свој прилици биће ова последња предпоставка вероватнија.

Кад је руска војска на десну обалу дунава ступила, морала се је бринути, да се у оној мери шири, у којој јој се снага тамо умножава.

Пре свега морала је помишљати на непосредно осигурање стеченог прелаза, а то није у довољној мери учињено. У чему лежаше узрок и запрека тога, нисмо још на чисто, јер се оскудица у техничким трупама неможе као изговор примити. Даље се је морала побринути да пронађе известне одсеке у терену, за осигурање и одбрану, чим би уједно прелаз био стратегички оситурат, а створен и потребити основни простор за даље операције. У ту цељ имали су Руси на истоку реке Јантру или Лом, на западу Вад, а на југу планину Балкан. Измеђ тих граница лежи проетор, кога су морали старати се, да за прво време осигурају, и њиме владају, па одатле, и на њега ослоњени, управити своје операције, било на југ, исток или — на што се је најмање мислило — на запад.

Да су Руси од својих увода добро извештавани били то стоји; а то се види и из разних напомињања у званичним рапортима, — та беше им сваки поједини Бугарин на службу — па је дакле и руски главни стан морао бити прилично добро извештен о томе, како је турска снага распоређена. То предпостављајући, знали су дакле Руси: да се један део главне непријатељске снаге налази