Ратник

156 НАУЧНИ И поучни део

Огвојење Никопоља, 4. Јуна, беше први корак к продужењу основнице, но ипак прође дуже време, док се осим ћуприје код Зимнице подигоше још и други ОР преко Дунава. | Што се овђе наводи да није било довољног материјала зато, хајд нек буде, али брижљива војна управа није смела ништа занемарити, што би иоле потребно бити могло, да се све запреке свладају; а у Русији били су већ одавна на чисто, да се с Турцима мора ратовати, ма кад тад.

Да су у руском главном стану одма помишљали на заузимање Трнове, ствар је сасвим природна, а исто толико и подузеће за освојење балкански прелаза измеђ Јантре, или боље рекућ измеђ Елене и Вида, јер их нема млого, а могу се сразмерно малом снагом држати и бранити, и тако већ унапред спремати пут за даље операције "на југ. Да су се Руси на Шппку обратили лежи у томе, што је Шипка као капија на најбољем друму, дакле на, најважнијем прелазу, из ког су га узрока и Турци ува"жавали па га и утврдили.

У кратко дакле: два разлога дадоше повода што Руси диспонираше на југ УЈШ. и предводни кор генерала, Гурка; — ови разлози бише: |

1. Да се остентативним наступањем турска главна снага примора на борбу у отвореном пољу на Јантри, или може бити то је још боље, чак да се повуче назад Ш Балкана.

2. Да се заузимањем и поседањем балкански кламаца осигурају десни бок и леђа, при дошњијо) операцији, било на исток чли на запад, и да се за сваки случај) отвори пут треко Балкана.

Оба ова разлога су доста важни, да се оправда Гурково подузеће; а ако су му збиља они повод били, онда тај прелаз није никако био увод за марш целе војске