Ратник

ПРЕЛАЗ РУСА ПРЕКО БАЛКАНА 157

преко Балкана нити претња Једрену, пре но што је с недодирнутом непријатељевом снагом докусурано, нити је какова несмотрена одважност, која би произлавила из прекомерно малог уважења турске снаге.

Толико нека је речено о иден, коју ми преза разложеним владајућим околностима представљамо, да је служила као темељ целом подузећу.

У руском главном стану морали су си већ унапред још једно питање ставити, а то беше: шта онда, ако у пркос том подузећу према и преко Балкана, турска главна, војска у свом досадањем некретању и даље остане“ (0 том, изгледа као да су владала разна мнења у ратном савету у Бјели измеђ оба главна стана, царева и великог енеза Николе, којег став беше премештен из Трнова у Бјелу, после прве борбе код Шлевне, ђе се с царевим састаде. |

Околина главнокомандујућег била је зато, да се корак по корак и сигурно напредује. Тим би се истина на, послетку дошло до опседања Шумле и Рушчука, али би се и основница ва Дунаву продужила, а могуће би било ступити у везу са ХТУ. кором у Добручи, па и са Х!. те са њима заједнички акцију наставити.

Но у царевом главном стану као да су противног мнења били, из чега се је препирка породила у поменутом ратном савету. Изгледа, као да је прековише дипломата у рат пошло, те је њихов уплив на ратне послове био штетан по цељ, коју су Руси имали да поститну с оружјем у руди,

Највећим делом операција завладао је дипломатски. уплив, па и малоуважавање противничке снаге лежи дипломатама на души. Тек кад је неуспех код Плевне изправио мнење меродавних кругова, увидило се је, да се само напором велике снаге и силом оружја намера извр-