Ратник

166 Е НАУЧНИ И поучни дво

отступ осигура, а не да изврне саму природу овог утврђивања. =

Свуда већ и сваки припознаје важност овога питања. Многе су новине стране до сада о томе писале, и врло лепе штудије о овој бојној Фортификадији доносиле, према најновијим делима страним. Но све што је писато, говорено је са гледишта тактичког, и у опште пренебрегавали су питање о профилу који кад се сходан изабере, решио би, може бити практично, доста заплетен задатак о правој употреби брвог утврђивања.

Како му драто, еле не може се одрећи да су у ратовима, који се десише од 10 година на овамо, ашов и пијук играли знатну улогу. За то, на сваки начин, бар у пешадији, морали су се нарочито у овом послу обучити. И заиста сваки већ зна да у Немачкој, Аустрији, Италији, Русији ит. д. оФицири и подофицири сваке године, одкомандују се, за по неколико месеци, у инжи_ њерију, на практична пијонирска упражнења, а затим враћају се у своје команде и ту су наставници осталим војницима у пијонирским радовима. Свакоме је познато да у већини страни војсака, не само има пијонира у сваком пуку пешачком, а кадкад и у коњичком, него јот и сви људи упражњавају се сваке године у подизању најпростијих пољских утврђења, која би имали у рату да изврше, и у опште да половина пешака снабдевена је једним копачким алатом.

У Француској, истина, раздали су извесну количину носећег алата копачког пешачким пуковима, но до данас, у колико нам је познато, никаквим распоредом , никаквим правилом није утврђено, како се њиме рукује и копа; већ је све ово остављено на вољу сваког појединог старешине.

У 1876. год. у Верзаљу образована је школа опитна за пољске радове, с том цељи, да она даје наставнике у