Ратник, 01. 08. 1879., стр. 117

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА 319

И стари Римљани (а можда сеобни народи) нису превидели ову стратигијску важност, те су с тога и подигли били опкоп од Дунава (код Апатина) па све до Тисе (код фФелдварца, ниже Бечеја), којим су овај крај држали у својој руди; и начинив овим Као неки огромни мостобран могли су из њега оперирати против ма ког места и Паноније и Дакије. о

Дакле Београд на ушћу Саве, Осек при ушћу Драве, и између њих Варадин близу ушћа Тисе, — то је стожер, око кога гравитирају све стратигијске операције на, овом најприроднијем мосту за разноврстне струје измеђ Европе и југоистока. —

Западну страну ове средњодунавске низије, и Међудравље, видели смо. У

(стаје нам да кажемо о источној, већој половини овог угарског војишта.

Леводунавски регијон преполовљен је Тисом, која, тече са севера на југ, дакле упоредо с Дунавом. Огромну ову равницу од Дунава па све до Карпатских гора, а коју тотово по средини а у правцу меридијанском проседа. Тиса, зовемо Потисјем,

Тиса је у погледу војном врло важна препока, јер је кадра да буде и крепким браником и моћном основом. Она је на овоме војишту најглавнији географиско стратитијски објект, пошто је и положајем својим најудеснија, да се на њу ослањају све операције, па ма у ком правцу биле.

У маџарској буни 1848—49 Маџари после првих недаћа уступише иза ње, те заштићени могоше се преко зиме попунити и поткрепити, да с пролећа одпочну део наз успеха, чиме су аустријску владу притеснили и при-