Ратник

378 = НАУЧНИ И ПпОоУЧНИ ДЕО

к земљи, усљед тога, зрно кад из топа изађе, одма почиње падати ко земљи а у случају. ако је топ хоризонтално постављен пашће на 3—400 метара изпред овога. На овом путу ако висина лежишта рамена не прелази висину човека (што у ствари постоји код пољских топова), цео је простор овај под ватру узет. Да би на веће одстојање зрно бацили, морамо се старати да шкодљиви уплив тежине зрна паралелишемо а да користимо тера“ јућу снагу барутних гасова, који су се у топу од Фишека, развили, јер у хоризонталном положају при цуцању ова сва снага није користована, него је падом зрна уништена.

Да се овај захтев поститне мора, се топовској деви дати други положај т. ј. мора се цев подићи. Подизање ово састоји се у томе, да се задњих топа спусти а уста подигну. Зрно ће како у првом случају тако п у овом поћи по правцу осе из цеви, а усљед тежине почеће па_дати као и у првом случају; али је овде сад правац све удаљенији од земље, с чега и зрно неће ударити у земљу на 3—400 метара него млого даље.

На овај начин можемо нашу путању зрна продужити т. ј. давајући све веће и веће полазне угле зрну, достићи ће мо до највеће дољине пуцања. Али што даље идемо са углима тим се путања зрна све више и више савија, усљед чега бришући простор све мањи и мањи постаје.

Незгода би би била кад се путања зрна неби савијала та, што предмете, који су заклоњени, неби могли никада погодити, а међу тим познато је да се већином у војни има посла са сакривеним предметима. Истина да се садашње трупе борену отвореним пољима, али ова нису свуда равна и свака трупа у колико је могуће користи се неравностима теренским ради заклона, но неможе се порећи ни то, да је и пољска ФортиФикације сада јако у употреби нарочито код слабијег противника. Гађати пак непријатеља иза заклона