Ратник

књижевност 895

Упражнења опсадна “ Баварској, чиниће се од 27. Августа до 23. (ептембра, и то у Инголштату под управом ђенерал - лајтнанта барона Милера. Ђенерал-мајор Брандт представљаће браниоца, а ђенерал-мајор барон Тан би ће нападач. ; џ

Трупе, које ће ово упражнење извршити , састоја ће се из 3 регименте пешадије, |! ескадрона кавалерије, ! регименте пешачке артилерије, 2 батаљона пионира, | чета жељезничких трупа и по једно оделење коморџија од обојих батаљона.

Напад биће управљен против једног дела јужне стране места на десној страни Дунава, не далеко од централне жељезнице.)

Војни зборник. (Август). -

О питањима односећим бе на коњицу. — (Пуковник Каулбаре осматрао је у делу под тим називол разна питања односно наоружа. ња и обмундировања коњице и односно њене употребе за пуцање пешке и скоња. — Овде св по позиву сама писца износи критика његових мисли и, т. са закључцима. Шашвку коју сад коњица има, нетреба заменути са сабљом, јер прва је удеснија. Темњак коњички официра треба заменути кожним, јер се досадањи брзо квари, Копје се је преживило и нико га неволи. Руски карабин система брданова стекао је код коњице у последњем рату подпуно поверење, но ако га треба замеиути, зато што је пушка магацинка идеал ватреног оружја за коњицу, онда на сваки начин нека га матацинка замени, Коњицу треба учити да е коња пуца, а за то је нужно пре свега, да се коњ привикне мирно стајати. Други критичар опет је мнења да хусарима и уланима нетреба дати пушку магацинку, јер би каже, тиме та коњица изгубила, свој значај т ј. нападно својство, зато, што би ослањајућ се на пушку, више на дефанзиву се запуштала. —— 0 приучивању примеђује: неопходно је нужно да коњички официри умеду руководити ватру.

Примедбе на приучавање војске к раду и потреби ратног времена. — (Уз сваки гарнизон или логор постоји извесно поље или терен где се чине упражнења и маневре, па како тај терен остаје увек исти, разуме се да ни задатци за упражнења немогу да буду много разноврсни, већ су ограничени на један исти извесни број. —= 6 дана на дан и с године на годину правећи једна те иста кретања и маневре равуме се, да неможе допринеги великом развитку ума и да војник неможе постићи оно навикнуће које се упражнењем постићи жели, т. Ј. да се при једноликости терена и вежбања неможе успособити, како ће се у којој прилици и околности знати лако наћи и понашати, а даму не буде ни задатак ни терен сасвим нов и туђи. — Још ако се при таковим сталним непроменљивим вежбалиштама и трупе не мењају, онда по готово остаје све учење проста механична шаблона, која никога на промишљање неподбуђује, него шта више, постаје досадно, дугочасно, и убија развиљак. ( тога гледишта написао је писац овај чланак и навео како је нужно, да се терен при упражнењима мења, јер само мењањем разних терена привикава се војник да се лакше нађе у околностима, кад у њих ненадно дође, ма да му до сад нису баш нарочито познате биле,) ;

РАТНИК ЕЉЊ. П. ОВ. УПЛ. 26