Ратник
540) КЊИЖЕВНОСТ
- ПР ЛК нови НА
За месец Септе» бар
СТавепарр'5 пепе по амлвзеће Вјбег. (Јули — Август),
Грчко војинство: (У Спарти. — Становници вароши Спарте,) Прави Спартанци служили су као оплити (тешка пешадија), сељаци као лака пешадија а робови као слуге. Служило се од 20. године, Организација: 4 море по 4 лохије, по 4 пентакосте (наше чете), но 4 еномотије, Лохија имала је око 500 војника; војском су командовали оба краља на изменце; полемарви морама и т, д. лохази, пентакости и еномоти, Генералштаб — демотија —- сачињавали су полемарси, лекари и врачари. — У Атини били су становници према имању подељени на 4 класе. Прве три класе служиле су као оплити, четврта на Флоти и као лака пешадија а робови као слуге, Служило се од 18. до 60. године, Рекрутовало се је по списковима, састављеним већ у напред о целом мушком становништву. Организација у 10 Фила; нижи распоред није познат, но морао је постојати, Војском су командовали на изменце 10 стратита, који су сваке године бирани поново. Оружје било је одбранбено : оклоп, шљем, натоленице п штит; а нападно: мач, копље, лук и праћка, Одело и оружје сваки је сам набављао. Штит коштао је 200, а шлем 10 талира немачких. Атински рекрути полагали су од прилике овакову заклетву : увек храбро се борити, редове неоставити, крв и живот за домовину пожрети, У Спарти није било нарочите заклетве. Сваки Грк - сматрао је за част и понос, с оружјем у руци домовини служити, За ранијег времена није се плата давала, него је дават један део плена, но пошто би богови и држава свој део задржали, испао је онај део врло мали. Доцније давала се је и нека мала плата. (Ту је дакле почело нестајати части и поноса а настала себичност „хоћу да ми се рад плати“ —- „ја гледам само моје интересе“ и т.п,), Војска се је обично сама ранила, те би се уз њу створио вашар, камо су зеленаши и канишари ране дотеривали и војницима продавали. По кад кад вожена је рана и на колима за војском. Казне су биле: новчане, прогонство, смртне и телесне ретко, одузимање грађанских права, (јер су они иначе имали грађанских трава), шилбочење под штитом. Код Римљана биле су казне грозније. Одличија су била: унапређење врло ретко, обично лдават је већи део плена, венци и спевови. Грчка одличја беху ретка и штована, а римска честа сјајна и сујетна. Грк је, ма учинио какво му драго јунаштво, сматрао, да је само своју дужност извршио, а Римљанин је за свашто награду изгледао. Рањеници су лечени, а сиромашни инвалиди и спроте погинулих пздржавани о народном трошку. Вежбање у Спарти почињало је од 7. године — јер је тад узимала држава мушку децу као своју својину — у навикивању сваке тешкоће, оскудице, муке и т,д, а уз то и руковало се је лаким оружјем. У Атини спремала је гимнастика и разне игрз мушкарца телесно за војску. Од 18. до 20, године шиљати су рекрути у пограничне градове на извеж-