Ратник

књижевност 541

_ бање. Барјака није било, но по кад кад разликовали су се војници разни држава са знаковима на штиту, за значаре имали су свирале и тромптете ; при полазу у бој певали су. Пре рата и борбе жртвовали су боговима. и врачали. Погинуле су сарањивали сјајно и свечано, Код Маратона по-_ гинувши покопати су на бојном пољу, што. је особито одликовање значило., Градови су нападани на разни начин. Зид или ограду прелазили су помоћу лестава, пробијали парочитим машинама, или, ако је плот

био, упалили га. — Кад се то није могло, онда су град оградили, бедемом, плотом или зидом, па чекали док се преда). Окупација Босне и Херцеговине. — Овде су описане опера-

ције ИЕ и РУ, кора, сваког засебно до њиховог сједињења код доње Тузле, а затим заједничка сперација према Зворнику и Сарајеву, до демобилизације). О честим симулацијама у војсци. — (Овде описује писац каковим болестима се војници претварају, какови су појави праве болести а какови симулације, како се може разазнати симулација од праве болести, т, ј. како се може симуланту доскочити. Болести које овде осматра ове су: укочени зглобови, обамрла уда, дрктање уда, отоци, чири и оспе. Уз обични поступак препоручује писац и следеће; |. Неодпуштати сумњивог случаја, ма војсци и на терету био, јер се попуштањем симулација повлађује, 2. Где од дужег мотрења успех изгледа, нека лекар нежали труда и поступа по постојећим начелима, али не немилосрдно. Ако ходање и стојање лечењу смета, наредити да болесник лежи на леђима, било неколико недеља или целих месеци, 3. Нико несме симуланту повлађивати, да би могао из војске бити одпуштен, али прпчињавати се, као да му се верује његова болест, Тако ће испустити опрезност па ће се лакше уфатити. 4, Немилосрдно јавити сваки случај, где има доказа ил је вероватан, 5. Ретко дати симуланту наду, да ће без казне изаћи, ако се симулација докаже; јер је погрешно, да се он може надати томе, ма да је многе старешине и дуго времена за нос вукао).

Једногодишњи добровољац и резервни официр. — (Пруски капетан Кбпјо, изнео је у једној брошури мане и недостатке немачки резервни официра и назначио како би то требало псправити, У овом чланку критикује се та брошура, И писац чланка признаје, да је велики проценат резервни официра по општу ствар врло неугодан, поради недостатка у моралу, друштвеном достојанству, у научном знању и војничком васпитању, те неслажућ се с капетаном Кенигом о узроку тога пи у другом, посматра то питање с три гледишта:

_ 1, Морална и друштвена способност једногодишњи добровољаца и резервни оФицира: Јавна је тајна да се на вежбања позивљу резервни официри који су са својим понашањем изван службе и дејствителним и ивображеним резервним официрима ужас. То су људи који немају ни најмање углађености, који траже каваљерство у тако званом капларском понашању, који мисле кад су умундиру, да морају свакојаким лудоријама усбражену ноблесу показивати, Такови елементи несмеду се трпети у сталежу, који по својем изложеном положају лако у очи пада. Што они греше, приписује се свима а нарочито резервним официрима, те је дакле у интересу обадвеју категорија, то отклањати, — Кениг тврди, да