Ратник

542 Књижевност

погрешка тога пада на домобранске официре, који бирају резервне офи-= цире, а писац каже, да је то погрешка дејствителних официра у четама и пуковима, којима је задатак, да једногодишњег добровољца васпитају, јер они према њему не врше дужност, него га сматрају као терет и занемарају, а једино од њиховог савестног вршења дужности зависи добар успех. Избор добровољаца за резервне осицире требало би да врше официри пука, а не домобрански,

2. Научна способност добровољца за резервног официра, Лосадањи захтев 6—'7 гимназија довољан је, но што рез, официри немају тога знања, криви су поглавито професори дотичне школе, који видећи лоша ђака, па знајући да сетај неће посветити науци, гледају да га се курталишу, зажмире на једно око при издавању сведочаба, те изреку способност где је нема. Но највећи број незналица долази од оних, који приватно учећи при ступању у војску испит полажу.

3. Војна способност добровољца и резервног осицира. Писац каже, да је ова врло хрђава што долази отуда, да се официри не брину о изображењу предатих им зато једногодишњи добровољаца, па препоручује строго вршење те дужности према постојећим прописима, бОн је мнења, да ће научно изображени новак без праксе бити у рату бољи, него дванаесто-годишњи наредник без науке са својом праксом. (бумњати је).

Мец — Плевна сравњујућа штудија. — (Овде је описат изненадни долазак Османов на Вид; оба напада генерала Криденера и пораз ; Османово недејство после тога и ушанчење; његов испад 31. Августа и неуспех : долазак Гуркова кора и главни руски напад; Скобељевов јуриш и освојење шанаца. — Шефкет снабдева Плевну 2 пута са раном. Тодлебен наређује да се Плевна са свих страна обколи, Гурко извршује ово и узима Доњи и Горњи Дубник и Телиш, 27. Новембра спрема се Осман да испадне и да се протуче. Руси комбинирају врло добро, да ће испад бити управљен на 6. одсек опсадне линије измеђ Вида и Биволара, те се спремају да га дочекају. Турди продреше у предњу руску линију, узеше неке шанчеве и топове, но нападнути од дубоких позадних линија н са обадва бока, —- увидише, да се не може даље и предадоше се. Осман је морао знати, да му испад неће поћи за руком, те га је дакле учинио само да војничку част спасе, што није требало, после толиког снажног држања.

Кад се сравни овај испад Османа са Базеновим код Ноасвиља, дође се до овога закључка: Већ ноћу биле су турске трупе на Виду прикупљене, љђуприја код Опанеца подигнута и труде на левој обали развијене, тако је борба већ у 77, сати рано, дакле још у сумраку одпочела, Главни напад управљен је на једну тачку; тамошњи руски положај узет првим скоком, само дубоки руски положај и валови са оба крила зауставише напад ин дотераше до пораза, као што је предвидети било. Да је Осман имао средства Француске војске у Мецу, да је имао јаки град за ослон, са добро наоружаним околним Фортицаме и јаком посадом као Базен, ко зна, како би се борба завршила била. Али онако без наслона, без резерва, морао је подлећи, Кад посмотримо Базеново предузеће, одма нам пада у очи неодважност и тромост кретања. Већ ноћу од 13.:—14.

зе тавану