Ратник

546 | | КЊИЖЕВНОСТ

стране је често онај, који у двобоју победи, погордио се и постао не сносан, те не само да не прима увреде, као што и треба, него н у простом разговору не трпи противуречја, и сматра противно мњење као увреду). ·

Са Румунима у рату 1877. (Капет. Зајизђигу наставља своје боравлење у Влашкој даље: Карте енглеске о источним пределима, искусио сам и у Србији и Влашкој, — не само да су не тачне, него су баш опасне; ђе сам се радовао према карти за по сата стићи, дођо уморан тек за ! сата; по карти одо лево, а место куд хтедох, оста баш противно, то исто вреди од друмова и река. =— Карта аустријског. ђенералштаба врло јетачна и препоручујем ју сваком као добра путничкор пријатеља (ваља разуметл, кад се иде главним каквим друмом, иначе и оне имају много недостатака, нарочито у пределу по даље од друма. — Румунске жељезнице су, бар у !-вој класи луксуриозније и удесније него п енглеске. будари и несреће су ретке, право рећи нема их; само жељезница често стаје из разлога од којих ево два као пример: жељезница стаде, „Шта је 2“ питамо. „Ништа“, одговара кондуктер преко цигарете ; срушила се ћуприја, прегави ћете реку а тамо већ чека ВЛак на вас.“ Опет стане. „Шта је море2“ „Ништа! господин бољар хоће да пуца на ону швраку.“ — После тога видимо господина како се шеће кроз вагоне, дувајућ кроз нос као у тромпету, као да хоће да даде знак свог доласка, докму и воља дође, да даде знак да се влак крене, Помислите, кад би код нас у Енглеској стао влак између две станице, на пр. рецино, кад би херцог Вестминстерски хтео да пуца на једног врабца или да лорд Биконсфилд жели да се рукује са Ттасу Тигпегећ, модерним мучеником. — У Краљеву запита колико је до Поене А: сата товш,“ — Упитам другог „2 дана.“ рећи вели: „7 дана“, а четврти : „14 дана ако имате добра коња.“ — Да сам даље питао могао се је и рат свршити, а ја још не бих био у главном стану. — Односно улица у Краљеву могу казати, да сам, кад сам у Београду био, мислио, да их нико онакове направити не може, нити надмашити односно муке за људске ноге. Али у Београду може човек, ако је чврст за ногу, скочити е једног камена на други, но у Краљеву „гази блато да Бог сачува,“ Односно новинарских дописника требало би закон створити. Велико је то одличије, дозволити дописнику да може уз војску ићи, а да он то онда злоупотребљује, није поштено.)

Ветерани првог царства. (Овде се прича животи догађаји двају старих нижих оФицпра из времена Наполеона Великог), Креоница ;

војна новела. Генерал-мајор Хелудесаће (Њудгет). = Историја једног војног лекара. — Путовање по Перзији. — Пограничне приче, — Белешке о историји п служби 32. пука, — Мемоар генерала Ма те-а. Умрли оФицири. — ПШроизводства пи премештаји. —

Огеап Фет па гуавепвећа тећеп Уетете. (ХТ, 1, н 2. свеска). |

За историју војне књижевности. — У ратну књижевност спа“ дају сви на шисмено постојећи ратни и војни покушаји и радови на