Ратник

–

КЊИЖЕВНОСТ - 547

пољу науке п знања, — Она се дели ва: !., војна и ратна научна дела камо спадају и закони са прописима; 2. периодичне листове; 32 журналистику; 49 библиографију и књижевне прегледе; 5., војне појаве у политичким листовима, _— Шта је војна наука у опште; шта значи и од кад постоји; како је постала и каква је сад. На ова питања у кратко објаснење дати, задатак је овог чланка, Успех у рату осигурати је главна цељ, а зато је нуждна нарочита спрема, која се оснива на непомичним природним законима и начелима. (Ове треба упознати, а то се може само онда, кад се посматрају прошли ратни и војни појави и кад се пронађу узроци, који су их произвели ; то је војна наука. Војна наука је грана опште науке, на којој се темељи и значи то исто што и ова, т,ј, да је по природним законима нуждна као један члан у великоме низу борбе за опстанак. Она је постала чим је и борба из међу људи постала, а то у стародревним временима, наравно према развићу интелектуалном. Већ у библији налазимо, како Мојсеј војску уређује да оситура и намеру изврши. Код Грка и Римљана видимо како се то све више и више развија, и како се војна наука од појединих паметних људи расправља, гаји и употребљуја. У средњем веку изгубио. се је траг тој науци, па и видимо да су ратови тог Века само просто дављење. У17-том столећу показују се знакови оживеле војне науке, те ширећи се све више и више дотера до ступња на коме је данас. Рат је природа заповедила, те се оснива на њеним законима и науцима, Иизвршава као средство природе ону дужност, за коју га је определила, да, њиме постигне за нас до сад још непојтљиве цељи. Војна наука оснива се на општим, — и развијајући стручну војну грану, у велико доприноси развиђу опште науке. —

Нова аустријска освајања на албанској обали, напомињућ у кратко пропаст балканских народа и њихов почетак за ослобођење, наводи на првом месту Црну Гору и Србију. Даље говори: за чудо је, што командант Скадра, у рату искусни и способни мушир Али баиб, не отиде Бару у помоћ; узрок је не познат, а може у том лежати, што св је надао, да ће бити командант главне војске противу Руса, па кад му се жеља неиспуни постао немаран. да овим наводи пад Бара 1971 год. и даља турска освајања описујућ њихов поступак: „Куд су год пролазили претварали су све у пустару; Џџа и оно што би остало под њима се је затравило; секли су дрво да уберу воћа што но пословица каже, Народ, који станује у северним пределима Албаније, лепа је раста и снажан ал без праведљивости, верг и верности, сва је племенита својства изгубио, те у место љубави према домовини, настале су бунем немири; у место стицања марљивим радом, разбојништво и грабежљивост , дружевност прешла је у мржњу и тежњу за осветом; не види се веселе ћуди у оном подмуклом погледу и не чује се никад бујни усклик као код сретних, веселих и доброћудних народа.“ Писац описује даље поступак Турака после освојења оних предела; пад Кроје, турске две бевуспешне опсаде кадра 1474. и' 1478; предају града Турцима“ од Млетака у селопљеном миру; сравњује некадање и садање стање Скадра; последњи догађај, Пламенчев напад на Анамалит и његов не успех, но ипак Турци побегоше сутра дан Скадру. Писац каже; „да је Пламенац