Ратник

општи ПОЈАМ О ХИГИЈЕНИ 661

За доказ, какав утицај имају хигијенске мере на умалење умирања у војсци, навешћемо као пример Франпуски рат противу Египта (1798—1801 год.). Познато је, да је Бонапарта слушао савете својих лекара. Рат је трајао више од 3 год., скопчан са великим тешкоћама у непријатељској непознатој земљи, још шта више у жарком и шкодљивом — нездравом — климату. Француска војска, која је бројала 80.000 људи, изгубила је 8,915 војника; од ових умрло је од рана 58%, од болести 4". У кримском рату Инглеска, је за 2 год. одаслала 82.900 војника. Од ових умрло је 16.010 људи, — од рана 28%, а од болести (7%љ . У Француској војсци умрло је 95000, — од рана око 22, а од болести (8. У аустријско-пруском рату 1866. год. у пруској војсци рачунало се 280000 војника, од којих је умрло 9227, — од 4А у од болести 56%“.

Да би се решена хигијенска питања могла и у војсци потпуно и са задовољством примењивати, преко је нужно, да су официри са важношћу предмета упознати. По томе дакле, знање хигијене није потребно само јединим лекарима : хигијена треба да је опште добро официра, што признају сви чувени војни аутори.

Ако је непобитно, да је правницима нужно изучавање судске медецине, то је и официрима преко нужно, да знају војну хигијену. Правник, упознат са судском медецином у стању је помоћу судског лекара, да пронађе учињени преступ. Знањем војне хигијене, оФицир је у стању помоћу војног лекара у многим случајевима, да сачува поверене му војнике од болести. И у једном и у дру-

1 Руководство по хиленђ и медецинскои полиши. Л. Паппентеима. (.-Пбургљ. 1860. 4. Т. стр. 476. -

2 (СезипаћенаШепзе ша Кпег чпа Епедеп уоп К. М. Бећаше. УУлеп. 1868. 5. 3.

3 Паз ргеџвазеће Ми ег-Бапејзуезвеп чпа зепе Еегогта пасћ дег Клер =етфаћгипе чоп 1866. оп Ог. Е. Веећег. Вегћп 1866. ВеПасе 1. чпа П.