Ратник

ПОСМАТРАЊЕ О ЖЕЛЕЗНИЦАМА 637

Августа, свршен је/, у вече. 5. кор стигао је већим делом пешке Мо и Ил. Августа у логор код Шалона, дакле 2 дана доцније. Резервна артилерија 5. кора послата. је преко Бара на Обу у Париз, а одатле у Рајмс (43 миље жељезничке == 17 миља у правој прузи). Истом је линијом спроведен и 4. кор од 7. 0, Августа од Весула у Рајме са 52 влака. К резервној артилерији 5. кора припадаху 6 батерија, којима је заједно са '. кором потребно било 58 влакова: дакле одправљано је дневно по 9—10 влакова.

Изгледа, да овде рад жељезнице није био особит. Наређења за марш к укрцним тачкама тако су непрактична, била, да су се маршеве линије 1. кора 2 пут укрштале са линијама 6. кора и то код САрбурга и Линевиља. Дешавало се, да су празни влакови до самог бојишта Аолазили, да приме Француске бегунце и да их даље у позадност превезу. Тако је жељезница после битке код Кантона одвезла 12.000 бегајућих.

Истина, такви случаји ретко се могу извршити, почем страх после изгубљене битке отежава или са свим смета целисходно и благовремено располагање са жељевницама, а за то способних жељезница у опште и нема, Французи су употребили своје жељезнице до последњег тренутка за привлачење нужног војног материјала. Ако је војска одступала, цео се материјал вукао, а жељезвнице квариле.

Довршење жељезнице, која у почетку 1871. везиваше П. војску са домовином, показује колики се обилазак морао чинити, па да се прође пруга Блем— Орлеан, која је дугачка 80 миља. На многим су местима биле ћуприје покварене и пругом се није могло користити, И тако горе споменута пруга постаде дугачка 80 миља.

Уплив жељезница на данатње ратове обележен је многим кварењем особито раворавањем ћуприја. Но ипак