Ратник

А

638 НАУЧНИ И поучни део

више грађењем утврђења на жељезничким раскрсницама, те да би се непријатељ у употреби, што више жељезница, спречио. И за то су у последњем рату нарочито поседнуте и освојене тврђаве: Тионвиљ, Лонгви, Монмсди, Мезијер и Соасон, те да би се жељезнице, које они затварају могле употребити. Е

Почем се Мец тако дуго чврсто држао, то је направљена пољ. жељезница од 9 километара дужине од Ремија до Понт-а-Мусон-а и концем Септембра ушла је у обрт. Овим постаде провозна линија Сарбрикен— Понта-Мусон—Ремиљ—Нанси—Бар-ле-Дик-Шалон на Марни до Ножан л'Арто. Тврђаве Џул и Витри ле Франс, које леже на овој прузи, предале су се већ ~ Септембра односно "Љљ, Августа. Ножан лАрто лежи 9 миља источно од ариза. Западна жељезничка пруга није се од прилике још могла употребити, пошто се живо радило западно на поправци једног прокопа (шшпеј) код Нантеја, на Марни и многих ћуприја на истој.

Снабдевање опсадне војске пред Шаризом знатно је олакшано, пошто је направљена пољ. жељезница. РемиљиПонт-а-Мусон , јер је ова пруга, осим провијанта и Фуражи, морала доносити из немачких градова и Штрасбурга, многи опсадни материјал. Одма по капитулацији Соасона (У Октобра) отворена је нова линија, Рајме-Соасон Крепи на Валао до Митрија (8 миље северо-источно од Париза) и тако је Маској војсци израна осигурана. самосталном жељезницом. Ове су пруге подељене линијом Мезвијер-Еперне-Витри ле Франс у 2 дела. Осигурање источног дела до Меца било је предато врховној управи, док су етапне пруге имале да осигуравају пруге ЈП. и оне војске на реци Масу. Ландверски батаљони 1. и ПЦ. војске, имали су да чувају кратку пругу између Меца и немачке границе.