Ратник

ПРЕЛАЗ РУСА ПРЕКО БАЛКАНА 815

Нападом на Шипку имао је овај пут да командује тенерал Скобељев, и у тој цељи наступити са 9 чета орелског пука и 4 топа.

Друга стрељачка чета тога пука, образовала је авангарду колоне под командом пуковника. Струкова, ађутанта главнокомандујућег великог кнеза, са налогом, да поседне вис, до ког је 0. Јула средња колона допрла била.

Под висом заустави пуковник чету и упути се са. њеним командиром капетаном Никифоровом и десет стрелаца на вис, да осмотри непријатељски положај. — Али — шта је тоб Невиди се нико у утврђењима; нека тишина влада целим положајима. Пођоше даље, а чета за њима, пређоше прву линију — пуста — , пењаху се уз брдо и очекиваху сваки час, како ће их Турци ватром обасути, али нигде никога — све пусто.

У том тренутку стиже генерал Скобељев и за њиме две чете. Под његовом командом успеше се све три чете на кланац, пређоше неколико линија утврђења и ненађоше ништа до напуштене топове, побацано оружје, муницију; једном речи, најјасније знакове, да је турска посада побегла. Напослетву успеше се и на св. Николу. Грозна слика представи им се; осакаћене лешине, целе гомиле поодсецани глава, потресаху им срца у грудима. Само једног Турчина уФатише, који изказа, да је посада била јака 14 (%) батаљона.

Може се представити осећај у срцу команданта и војника, кад им пењући се на св. Николу корак по корак ув брдо, све то јасније биваше, да им је тако јефтино дото руку тај важни и за напад тешки положај.

„Јак сам по себи“, каже руско иввешће, „утврђен „је врло вешто са више линија, једна позади друге и „наоружан врло добро, па кад би били Турци ране имали, „и да небуде код њих страх завладао, нас би заузимање „тога положаја, грдни жртава било стало,“