Ратник

· 816 НАУЧНИ И поучНИи ДЕО

Око 6 сати у вече дође генерал Гурко на св. Николу; и њему је ваљда тежак камен са срца пао, кад је снагу тог положаја, онако право из близа, огледао. Па ако је већ тада поносом на свој успех гледати могао, ипак ће скоро тек увидити, колика крепост у том положају лежи, кад се добро брани, јер га онда ни сама велика и храбра војска неможе савладати. Истина, кад је доцније Сулејман паша Шипку нападао, беше већ јужни Фронт добро утврђен и наоружан, али је и без тих утврђења јужни Фронт, нарочито према Казанличкој долини ружа, по самој природи јак, који би, кад би у рукама енергична браниоца био, задао доста муке Гурковим батаљонима, па ко зна, да либи му снага прве већу дорасла била.

Ипак цело предузеће балканског прелаза беше смело основано, па и ако при извршењу није баш све глатко ишло, јер се при- основу није свака ситница у рачун узети могла, ипак је све у целости добро удешено.

Само смелом срећа пева, као што и овде богато обдари генерала, који јуначки одведе своје трупе без стазе и пута преко Балкана на дивна поља долине Тунџе.

Као муња појави се у средини РеуФ-пашине војске, задржавајући му један део на истоку, а друге јурећи пред собом западно, који досад о његовом приближавању ни сањали нису.

Ударајућ једном руком у лево, и задржавајућ снажном песницом непријатеља на тој страни, пружа другу према Шипци, да провали бедем, који га од његових раздваја.

Па кад потреба настаде, напушти свој десни бок сасвим, и обема рукама задрма ђе треба. Изненађење и страх сами по себи, заустављаше непријатеља на његовој десној страни.