Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 1035

старим треба изводити на гађање у нишан и рекруте, како би ови последњи могли проћи сав ку ре гађања у саставу својих чета.

6. При јединачном вежбању коњице, поред осталог, ваља, обратити особиту пажњу на гимнастику и волтижирање, које развија смелост и хитрину код људи, а тако исто пи на писмености умно развиће.

Јединачно вежбање коњице, треба да буде довршено до почетка ескадроних скупова. Претходна вежбања у гађању у нишан, треба вршити исто тако спстематички као и код пешадије; куре почети кад се отпочну ескадрони скупови.,

. Знајући да успешније или лошије гађање код артилерије зависи у многоме од тога, како топовође знају свој посао, треба за време зимских вежбања. обраћати озбиљну пажњу на спрему ових, вршећи вежбање целе војске систематички по програму, који остављам, да начелник окружне артилерије изведе. У опште, сваки артплериста треба да познаје врсту, својство и устројство свог оруђа, тако исто као што познаје добро научен стрелац своје оружје. То је могуће постићи само усиљеним радњама и правилним вежбањима. Код градске артилерије , која у мирно време саставља само кадар за ратно доба, и која се, на случај мобилизације увећава три, четири па и више пута, треба, обратити нарочиту пажњу на правилно, до најмањих ситница, вежбање. Овде сваки артилериста, треба да буде: спремљен, ода. би могао поднети за наставника при обучавању војника, који би доштли из резерве, и руковођу при радњи с оруђем, јер војни догађаји нечекају, и може да се деси, да се неће имати кад, да се позвани људи обуче по прописима за ратно доба, — На овај мој последњи навод, молим, да начелник окружне артилерије обрати своју најозбиљнију пажњу и захтева, да се, ако је могуће, већи број артилериста спреми да се може употребити за топовође, да у опште људи градске артилерије знаду не само својства и конструкцију разних градских оруђа, но и да умеду вешто с њима руковати и брзо отклањати све неисправности, које би сметале гађању, а које се могу извршивати на месту. -

8. За време свију зимских вежбања треба чинити што је могуће чешће војне шетње и маршеве.

Зимским маршевима код коњице ваља се користити, да се код људи развије пажња и схватљивост, и да се војници спреме за службу извидничку, због чега треба маршеве чинити у мањим оделењама, под командом официра или подофицира, прописујући им, којим путевима и кроз која села морају проћи, и захтевајући од свију људи рачуна, како односно стања пута, којим су појездили, тако и о другом које чему важнијем с чиме су се сусрели на путу.

9. Сагласно наредби министра војног од 1875. год. Бр. 28 препоручујем, да се занимате с г. г. оФицирима решавањем тактичких задатака и војном игром, и да приређујете војничке беседе. Но за развиће г. г. оицира у војним знањима, то није