Ратник

Т

ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК

После доста прохујалога времена од смрти овога нашега великога војводе, крајње је време да се у првоме броју нашега обновљенога часописа Рашника сетимо имена нашега славом увенчаног војводе Путника, и да изнесемо најглавније моменте његове велике и плодне делатности на пољу војне науке, стварања и спреме наше војске за рат за дужи период времена у миру, као и славно вођење њено у ратовима за ослобођење и уједињење, у ратовима с Турцима 1912, с Бугарима 1913. и са Аустро-Угарском 1914—15 године.

Под његовим вођењем јуначка српска војска стекла је славу, победила много надмоћнијега непријатеља и положила темељ данашњој нашој моћној Краљевини.

Да неби незнано прошао и бар моментано пао у заборав, дужност ми и савест налажу, као његовом сталном и најближем сараднику и помоћнику, после прослављенога војводе Ж. Мишића, да га се сетим и да, бар и у бледом колориту, изнесем рад и заслуге овога нашега великога војводе.

Рад војводе Путника је веома обиман и плодан. Он се може, ради лакшега прегледа, поделити у главноме у два периода: један подужи период његовога рада у миру, као начелника Главног Ђенералштаба и као Министра Војног, и други период његовога рада у ратовима, као начелника Штаба Врховне Команде.

1. Војвода Путник у миру

а). Као Начелник Главног Ђенералштаба. — Војвода Путник био је као пуковник дуже време у пензији, и њега је преврат извршен 29. маја 1903. год. затекао као таквог у пензији. Узрок његовоме пензионисању био је тај, што га ни Краљ, Милан, ни Краљ Александар Обреновићи нису симпатисали из разлога, што је Путник био човек вазда чврста и постојана карактера, те се с њиме није могло радити шта је се хтело, а и што се сумњало да је симпатисао радикалима, и ако је Путник био један од наших најистакнутијих и најспремнијих ђенералштабних официра и имао у војсци престиж и уживао