Ратник
НЕКРОЛОЗИ 387
једној линији са положаја на положај, већ је у једном врло подесном тренутку предложио: да се одступање наше целокупне војске обезбеди стратегијским заштитницама, да се под 32штитом ових наша војска концентрише за главну битку, потом предузме офанзиван маневар и непријатељ потуче.
Он је одлучно устао противу стратегије „паралелног одступања и запушавања рупа“, како је он врло духовито окарактерисао наше вођење рата у овој несрећној години. Али пошто овај његов план није био уважен, то се и војвода Мишић за неко време морао уклонити из војске.
Када наша"храбра војска у августу месецу 1916. године на Солунскоме фронту онако храбро одби бугарски напад на Горничеву, и кад се отпоче озбиљна припрема за нашу офанзиву ка Битољу, Врховни Командант повери наново команду над !. армијом војводи Мишићу, који је повзде у бој са оном умешношћу и жестииом, како само он умеђаше. Резултат тих бојева био је ослобођење Битоља и једнога дела наше Отаџбине, што утврди наду и уверење код свију нас, да ћемо ускоро ослободити целу Србију и ујединити цео наш народ.
У месецу јулу 1918. године високим поверењем Врховнога Команданта Њ. Кр. В. Престолонаследника Александра, војвода Мишић би наименован за Начелника Штаба Врховне Команде На овоме положају покојник је показао највише своје високе војничке особине и таленат, који је својствен само великим војсковођама.
Од припреме за септембарску офанзиву па све до њенога завршетка војвода Мишић остао је у најтежим моментима доследан себи: увек енергичан, оптимиста, одлучљив и проницав, У почетку офанзиве, када је наша друга армија, пробивши непријатељски фронт у Моглени, упала дубоко у непријатељски распоред, а наши савезници претрпели неуспех на Битољскоме и Дојранскоме фронту, дакле, када се наша војска налазила у једној посве критичној ситуацији, Врховни Командант није се уплашио од тога, већ је наредио својим армијама да енгргично продуже офанзиву ка Неготину и Возарцима, што је и решило ову операцију и приморало Бугаре на капитулацију. У историји ратова тешко је наћи пример, да се из једне тако тешке ситуације војска тако сјајно извукла, како је то учинила наша војска у овој операцији. Величина ове опергције још више се истиче, кад се има на уму бројна слабост наше војске и њено изузетно стање у коме се она онда налазила. То је једна операција у истини величанстгена и за студију.
Када је наша славна !. армија са својих свега десет хиљада пушака стигла код Лесковца, непријатељ је концентрисао на
255