Ратник

386 РАТНИК

тренутцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржао и самог Путника у уверењу у добар исход наших операција.

У великоме светскоме рату покојни Мишић понова заузима своје место поред војводе Путника, на коме положају чини Краљу и Отаџбини исте оне услуге, које је чинио и у Балканскоме рату.

Његове услуге су у овоме периоду времена огромне, али је неоспорно једна од највећих његових заслуга, када је за време нашега првога одступања у Штабу Врховне Команде у Ваљеву наступио песимизам и почело се мислити и на закључивање примирја са непријатељем, што је војвода Мишић остао чврсто уз Врховнога Команданта Њ. Кр. В. Престолонаследника Александра: да рат треба пошто пото продужити и ни у ком случају не ступати са непријатељем ни у какве преговоре.

За време нашега другога одступања, када се наша војска у општем повлачењу ближила срцу Шумадије и када је готово свака нада на успех била изгубљена, покојни војвода Мишић, био је командант |. армије и ту му се дала прилика да манифестује све особине одличног стратега и стварнога војсковође. Према свима извештајима о непријатељу, које је средио у своме армијскоме штабу, Војвода је јасно видео ситуацију код непријатеља и осетио, да је дошао моменат када треба прећи из одбране у напад ради произвођења „догађаја“, па смело предлаже Врховној Команди, да одмах нареди, да се предузме општа офанзива против непријатеља, што је било усвојено, и резултат тога била је наша славна победа на Руднику. Рудник је по идеји дело војводе Мишића, те овде само могу поновити оно, што сам рекао у посмртном говору на погребу овог великог војника: Војвода Мишић на Руднику није прославио само себе, већ све нас — цео Српски Род.

Похојни Мишић у битци на Руднику створио је себи глас великога војсковође, јер је тим манифестовао све особине једнога правога ђенерала: размишљеност, правилно цењење ситуације, моћ предвиђања и закључивања, подобност за високе маневарске комбинације и чврстину карактера.

За време нашег одступања у 1915. години војвода Мишић је очувао свој урођени оптимизам, хладнокрвност и правилност погледа на ситуацију. У овим најкритичнијим тренутцима историје нашега народа Војвода је остао присебан и имао је моћи и куражи да изнесе своје мишљење о начину, како треба водити. операције у прилици у којој се наша. војска налазила,

Као одличан стратег у теорији и практици, он се никако није могао сложити са кордонским распоредом наших армија, нити одобрити стратегијско одступање наше целе војске У