Ратник

НЕКРОЛОВЗИ 385

Напоредо с овим радом, покојни Мишић предаје на нашој Вишој Школи Војне Академије стратегију, спроводећи идеје одлучне стратегије, која има за циљ уништење непријатеља, а одбацујући идеје кунктаторске и кордонске стратегије, која своје услове за успех заснива само на изнуравању и кордонском раду.

Карактеришући особине савременога војсковође, он би увек нагласио: „но све ове одлике још не чине војсковођу; тек када га, поврх свега овог, благослови и Вишњи, и рече му: да си сретан и благословен, он може бити прави војсковођа.“ Овим је покојни војвода нарочито подвлачио важну одлику једнога војсковође, без које се нарочито тежак судбоносан посао вођења војске у рату не може успешно обављати, — то је. „ратна срећа“, чијим су моћним полетом само велике војсковође биле уздизане изнад нивоа масе обичних ђенерала.

Тако је професор, покојни војвода Мишић, спремао у теоријској школи своје ђаке. Он је ове ђаке касније, као приправнике ђенералштабне струке, продужио да спрема за њихов потоњи позив у ратовима, водећи их и на ђенералштабна путовања, уносећи и у решавање задатака на терену, поред високе војне знанствености, још и оптимизам и одлучност, без којих је одиста ратоводство осуђено на неуспехе.

Пет година провео је покојни Војвода ван војске, у пенвији, радећи за то време неуморно на војној књижевности. У томе времену он је издао своју Стратегију, која данас заузима видно место у светској војној књижевности, штампао велики број чланака у листу „Српска Војска“ и најзад превео Балкову Тактику.

Тако је покојни Војвода био од користи нашој војсци и у стању, које је могао употребити за свој одмор.

За време анексионе кризе 1909. год. после месеца маја 1903. године, војвода Путник, као Начелник Главног Ђенералштаба, узима Мишића за свога помоћника, који је на овоме положају развио особиту делатност и умешност у правилном решењу и припреми свију послова, који се односе на мобилизацију и концентрацију војске, као и на вођење самога рата. Рад војводе Мишића као помоћника Начелника Главног Ђенералштаба пратио сам из непосредне близине, као ондашњи ађутант покојнога Путника, и могу констатовати, да за правилно извршење свију ових послова припада највећи део заслуге војводи Мишићу.

У Балканскоме рату покојни Мишић остао је стално поред покојнога Путника и био је овоме десна рука, и то не само као помоћник већ и нарочито зато што је у најтежим

РАТНИК, СВ. -Ш. 25