Ратник

Т

ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ

Изнети цео рад покојнога војводе Мишића значило би писати целу нашу новију Историју Ратова, сву нашу славуи све патње нашега народа.

Војвода Мишић је дете нашега лепога села, те је имао све оне особине које красе сељачку децу сеоских домаћина и добрих задруга. Али зато се и за време свога школовања морао борити са свима тешкоћама, које имају ђаци са села да преброде када дођу на школовање у варош. И покојни војвода Мишић савладао је све те тешкоће, формирао се онако, како се редовно стварају велики таленти — без туђе помоћи и протекције.

Рат за ослобођење са Турском 1876. године затекао га је као питомца Војне Академије, и као такав добио је команду над колубарским батаљоном, који је успешно и храбро водио из борбе у борбу и за јуначко држање у рату произведен је био у чин потпоручника. Војвода Мишић, још као млад официр, показао је на ратноме пољу све особине једног будућег одличног команданта.

После овога рата покојни Војвода заузимао је поступно све положаје у нашој војсци, онако како је то и заслуживао према својој особито јакој стручној и општој спреми. На свима тим положајима, како у трупи тако и у штабовима, показао је велико разумевање послова, као и чврст карактер. Он се постепено и методички формирао, да једнога дана заузме највећи положај у нашој војсци. Војвода се на свима овим положајима својим радом одужио Отаџбини, али се нарочито истакао, као шеф Унутрашњег Одсека у Активној Команди, где је као непосредан сарадник ондашњега начелника штаба Активне Команде врло много допринео, да се правилно израде послови око организације, формације, наоружања и спреме наше војске за рат. Ти су послови били завршени особито добро, што доказује факт да је наша војска онако како је онда формирана, остала све до Балканскога рата, где се на практици показала као одлична, а њена организација потпуно је одговорила свима условима једне добре организације и формације војске.