Ратник

8 Ратник

Наши противници чинили су све што су могли да нас препадну и преплаше. Чудновато да је наш народ ипак остао равнодушан и као да се осећало некакво задовољство што ћемо се тући са „Швабом“ и Мађарима.

Изненадни оглас рата, затекао нас је неспремне у сваком погледу. Многи наши ђенерали и виши и нижи официри затекли су се у Аустрији па бањама, и на тај начин остали у ропству пре но што је и настала оперативна акција.

Наш Ђенералштаб брзо се дао на посао. Извршио је мобилизацију и најнужније распореде старешина. Влада и Двор склонили су се у Ниш. Изабран је стратегијски положај ишчекивања, док се непријатељским првим кретањем не покаже: какав му је план напада на Србију. Тај положај је брзо утврђен, а иза њега стизале су мобилисане трупе на просторију концентрације; ту су се извршиле и неке нове формације.

Цео свет се бринуо за нашу блиску судбину, коју је по свима приликама имао права да сматра за очајну. Аустријски корпуси, много раније мобилисани, већ су били према нама распоређени и нешто прикривени. С правом смо претпостављали да ће Аустријанци убрзати почетак прелаза преко граничних река, преко Саве, Дрине и Дунава.

Прелаз је извршен преко Дрине и Саве, тако. да смо одмах могли закључити да је Ваљево први стратегијски циљ непријатељских операција. Аустријанци су почели дејствовати нервозно на нашу психозу, претпостављајући да ће нас грдно преплашити, ако буду палили домове, вешали старце и бабе, убијали жене и децу. Њихов почетак операција силно је подсећао. на акцију Черкеза у нашем Поморављу 1876. год.

Први наш судар био је на Церу. Он је изведен под необично тешким приликама за нас. Ноћ мрачна и кишовита, пукови без везе у дивизији. По мом личном уверењу у тој прилици имали смо могућности да ценимо душевно стање наших трупа, способност и готовост на пожртвовање нашег старешинског кадра. У једној, ново формираној дивизији, тек састављеној из „прекобројних“ пукова, три команданта пука нашавши се у густој помрчини пред непријатељем, лично се договарају шта да предузму, одмах, да неби изгубили време и да би своје ударе извршили са највећим ефектом. Заметнуо се очајан бој, у ком је свака јединица имала само један циљ: да што јачи удар нанесу непријатељу. Наша коњица у. тој прилици сјајно се показала.

Кад је свануло, имали смо прво да се позабавимо уређивањем и попуњавањем трупа и старешинских места. Уверили смо се били о великим губитцима, нарочито у официрима.