Ратник

РАТНИКУ 8

Почетак прве операције, при дневној светлости, био је повлачење на једну линију у блиској позадини, која би дала могу чност за правилније операције и вођење битке од већих размера.

Ко је био заинтересован, да се што боље оријентише: какво је морално стање наших војника, какво је ниже командовање, имао је прилике да посматра: како: наше чете по иницијативи најнижих старешина. или и самих војника, чим у повлачењу наиђу на какву за одбрану подесну линију, стану, развију смртоносну брзу паљбу, а после се крећу у трку напред у контра напад на бајонет.

Као што је познато, Церска битка трајала је свом жестином пуна четири дана и свршила се тим, што су се аустријске трупе, које су биле према П,. Армији, повукле преко Дрине, оставивши силан материјал, топове, комору. итд. нама тако потребан ратни плен, из којег смо подмирили најнужније допуне наше оскудне материјалне спреме.

Из првог периода овог великог рата довољно је да још само поменем упорну одбрану Гучева и крваву Парашницу, где су се наше трупе упорно бориле и браниле, и ако су биле бројно далеко слабије од аустријских, и тако дале могућности да се наш отпор наваљивању непријатељских трупа продужио пуних осам.недеља. Да поменем, да су наше трупе тактички биле у необично тешком положају, јер су наше борбене линије биле махом на падинама Гучева и тешко пролазним шумама и шибљацима Парашнице, док су Аустријанци држали планински гребен и погодне линије с ону страну Саве и Дрине.

Док буду објављене релације о борбама на Гучеву, видеће се да су поједини наши пукови за време трајања тог рвања, имали избаченог из строја више људства, но што им је било целокупно бројно стање, у почетку рата.

Опажања у тим бојевима од великог су интереса. Растојања између наших и непријатељских првих стрељачких линија била су врло мала, на неким местима 40—50 корака, а обично 100—150. Брдски и неки пољски топови били су удаљени од непријатељских стрелаца који пут 150—200 метара. Ту је служба коморе била опаснија од службе у првом борбеном реду. Било је доста случајева да су војници, рањени на Церу, дошли били натраг у строј, били понова рањени, а после одступања с Гучева, а још пре Сувоборске акције, поново се налазили у строју.

Све наше акције до Рудничке битке пуне су примера и јунаштва, одушевљења и жеље жртвовати се за одбрану Отаџбине. Аустријске трупе, а нарочито њихова пољска артилерија, добијале су од нас у борби лекције како треба да се употребе.