Ратник
10 РА ТОН ИК
Као што је познато, протеривање аустријских трупа са ваше територије и начин како је то извршено, било је | по славу и углед наше земље и народа осветљено тако рећи бенгалском ватром. Државе и војске, које су биле ангажоване у операцијама на Западу и Истоку, питале су се са чуђењем: како је могућа овако сјајна победа «у модерном времену и код овако усавршених срестава за борбуг Ова победа подсећала је на она младога Давида над Голијатом.
— Други сјајан период било је држање наше војске у одбрани противу удружених сила Немаца, Аустријанаца и Бугара у октобру и новембру 1915: године.
Одступање наше војске преко Албаније, у периоду и ситуацији кад смо били опкољени са свију страна, кад су наши савезници на Западу очекивали нашу капитулацију, прилике под којима смо онда одступали преко Албаније, биле су такве, да смо морали уништити сву нашу артилерију и комору, па без хране, без топлог одела, без муниције, па и без оружја кретати се по безпутној и кршевитој Албанији, покривеној снегом и лелом. '
Кампања, коју смо у Албанији имали у децембру, јануару и нешто у фебруару, за онога који је био у прилици да се упозна са догађајима и приликама под којима смо се кретали и борили, личи више на легенду но на стварност.
За подизање нашега морала и одушевљења дејствовало је до Албаније наше веровање да ћемо се убрзо, вратити у нашу земљу. То веровање као да је захватило у неколико чак и нашу Врховну Команду, бар како је тада изгледало, наш цео официрски кор и велики део војника. Пролазећи кроз пределе у којима су наилазили војници на своје домове, све су згоде бисте за дезертирање. Улазећи у Албанију највећу моралну депресију чинило је уништење наше артилерије, муницијских колона и коморе. Утисак је био страховит! На очима целе војске вршено је уништење ових материјалних срестава. Хране није било ни за људе ви за стоку.
Нашем војнику, који не само много осећа но уме и да реално мисли, почело је бивати јасно да о каквом успешном даљем ратовању није требало ни говорити.
Па ипак морал није био пао, као. што би се могло очекивати.
Наше трупе виделе су, како непријатељ окупира земљу и подвргава је пљачки, а Бугари још и дивљачки пустоше, убијају и робе. Нази војник био је у искушењу да остане у близини свога дома с пушком и муницијом, да се прикрије у шуме и лугове, да одатле посматра шта се дешава са његовом