Ратник

14 РАТНИК

појавом дизали морал наше војске. Долазак из Русије на Солунски фронт |! и Н добровољачке дивизије, са 7.000 бораца, прослављених у бојевима на равној Добруџи, још већма је ојачао веру наших славних „Солунаца“ у блиску коначну победу наше народне ствари. Не треба заборавити да су наше

снаге на Солунском фронту биле тада бројно слабе.

Таласи одушевљења и уверења да је настао час, кад се победом може остварити и крајни циљ наше акције, захватао је све: шири круг, симпатичан по нашу: акцију. У години 1917. и 1918. чуло се на све стране за јунаштво и добар рад наших југословенских трупа, а ових је било на целом ратишту. Енглеви и Французи, где год су могли, у већ разбуцаној Русији употребљавали су најрадије југословенске трупе, често под командом српских активних и резервних официра. Сви смо били изненађени кад нас је 1918., по уласку нашем у Србију, француска Влада известила, да на крајњем истоку Сибира, близу Владивостока, има на 11.000 наших војника са неколико официра добровољаца и молила нас да пошаљемо тамо неколико старијих српских официра.

(Одвело би ме далеко да помињем све што је доспело до мог сазнања о појави наших добровољаца, о њиховој вредности и о поверењу које се имало према њима. Садањи Министар Спољних Послова у пријатељској Чехословачкој, који је у Паризу одржавао пријатељске везе са српским делегатом код Француске Врховне Команде, онда када су Чехословаци били признати од Француза као ратујућа страна, и кад су почели по угледу на наш пример да се баве прикупљањем добровољаца у маси од бивших аустријских војника њихове народности, растурених по заробљеничким логорима у Италији, Француској а нарочито по Русији и Сибиру, Господин Бенеш, изјављивао је топлу жељу да им дамо 11 официра Чеха, које су они изабрали поименице међу Чесима официрима у нашим добровољачким командама на Солунском Фронту. Од тих официра, који су махом били у чину потпоручника, имају Чехословаци данас пуковнике у својој војсци.

Војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, може да ласка, што је српска народна војска, појачана добровољцима, узимана као пример војничке честитости и врлина, а тим створена и основа за будућу нашу узајамну одбрану.

(Ова излагања дају само бледу слику онога што је рађено и урађено у периоду кад смо ми Срби били без своје територије, или краће, кад су наша браћа Бугари, залуђени грандоманијом, мислили да Србија и српски народ више не постоје.

(Овај период, — у коме смо се ми попуњавали добровољцима, црпеним са разних страна света, од наших племена: