Ратник

84 РАТНИК.

6) Грчка још није наредила мобилизацију. Они сада имају две дивизије од по три пешадијска пука, укупна јачина 25.000, свега 10.000 ефективних пушака.

Због унутрашњих прилика,у Грчкој они неће моћи наредити општу мобилизацију за дуже време, а кад се има у виду потребно време за организацију и обуку, онда треба бити уверен, да грчка војска неће моћи узети учешћа пре месеца маја 1918. године, те зато је погрешно сматрати, да Грци могу сада побољшати ситуацију код Солуна.

7.) Не узме ли.се у озбиљно расматрање ово стање на Солунском фронту, онда је неизбежна катастрофа: губи се Солун, који ће постати озбиљна база за непријатеља у свакоме погледу ; цела бугарска војска остаће непријатељу на расположењу, да је употреби на другој страни, српска ће војска пропасти, што значи пропаст целе српске нације, Грчка ће прећи на страну наших непријатеља и, напослетку, огромна убојна и материјална спрема пашће непријатељу у руке.

Меморандум о Солунском Фронту

А.

У време кад се решење великог светског рата приближава крају, услед крајњих напора и жеље обеју страна да се рат што пре победоносно сврши, потребно је, да се у овој решавајућој фази рата не занемари поново важност Солунскога фронта и тиме избегну недогледне штетне последице по повољни исход рата за Савезнике.

Прираштај великих и свежих снага Америке а евентуално и Јапана, у овој фази рата, даје Савезницима несумњиво велике резерве у живој снази и изгледе на успех. И ако је старо стратегијско начело: „да треба потући непријатеља на главном војишту“ увек у потпуној вредности, ипак, кад се то не може брзо постићи и кад рат траје овако дуго као сада, не треба одбацити ни обратан пут: свршити прво са малим непријатељима, па се тек онда бацити на главнога непријатеља“.

Овај су пут усвојили Немци, кад су видели да у Француској и Русији не могу добити победу која би завршила рат; они су тада срушили прво Србију и Црну Гору, па затим Румунију, и извукли за себе из тога огромне користи,

Исто начело могу применити и Савезници, ако увиде да се у кратком року не може добити одсудна победа у Француској или Италији; онда би било од неоцењиве користи, да се бар сврши са Бугарском и Турском. Ништа не смета

да се после тога исте трупе врате на главна војишта, за главну битку.