Ратник

б РАТНИК потчињава себи Неретљанску област и далматинске градове и отоке. Али у том времену настају смутње Рима и верске размирице око словенске службе, што у резултату донесе и губљење далматинских градова. Звонимир ступа у везу са Гргуром УП. изјављује се верним подаником папске столице, а овај му сад поклања далматинске градове. Због тога Хрватска би нападнута од истарског жупана, који је стајао под немачким владаоцем, и уплетена у рат против Венеције и Византије. Благодарећи заузетости Византије на другој страни, у овој су прилици нормански војвода и Хрватска водили борбу само са византијским командантом посаде у Драчу, од кога Драч и отеше.

1089. године Хрвати убише Звонимира, свога владаоца, а потом настадоше раздори у земљи и у владалачкој кући. Звонимирона жена Јелена са својим присталицама позва угарског краља Ладислава, који 1091. године ссвоји део Хрватске од Драве до Капеле и Петрове Горе. :

1097. годене Коломан, мађарски краљ, борбом освоји Хрватску и допре до града Београда, у приморју. :

1099. године Коломан би тучен од стране Руса и Кумана код Пшемисла, те због тога он мало ублажи своје држање према Хрватској, са чијим се племенским вођама 1102. године ствар удеси тако, као да је вољом народа, преко племенских вођа, Коломан изабран за хрватско-далматинског краља. Колико је ту било истине односно слободно извршеног избора Коломана за хрватског краља, довољно је само навести следећи закључак цењеног хрватског историка Ферде Шишића (писан 1916. године.): „И тако сврши старо хрватско народно краљевство. Главни су узроци овог судбоносног догађаја неслога, завист и крваво гложење између најодличнијих синова народних, којима су још увијек били племенски интереси пречи од народних. — Надаље кобна борба између народне хрватске цркве и космополитске латинске, ствар од битне важности у "средњем веку.“

Још је од фаталнијег утицаја био тај догађај по наше народно јединство. Одласком у канџе Мађарске ударен је тешки удар народном јединству. Хрватска је принуђена да се стално бори за своју личну слободу, а без тога се није могло ни мислити на уједињење са Србима. У тој борби, и ако је она више политичке природе, утрошена је сва енергија Хрватске. По народно јединство несрећа је још увећана и тиме, што се то све десило у времену унутрашњих нереда и слабљења српске државе по смрти Бодиновој.

На српској страни, судба је била још тежа. Око; 825. године, за време борби бугарско-франачких и византијскс-