Ратник

НАРОДНО ЈЕДИНСТВО 13

за Србију отресање Турске значило образовање новог фронта према Мађарској, ако се и Хрватска не би једновремено одрешила од Мађарске. Тим тако страшним чињеницама укочен је био сваки покушај ка обједињавању Срба и Хрвата. Ово је нарочито било немогуће за време док су Турци били снажни: у ХМ. ХМГ, ХИП. и ХУШ. столећу.

Сем тога, појавом и јачањем Хабсбуршке монархије односи на Блиском Истоку, т.ј. код Југо-Словена, још се више компликују. Имајући честих сукоба са Мађарском, она је увек у тешким приликама уводила Србе у борбу са Мађарима. У таквим приликама Мађари су увек вешто имали уза се Хрвате, јер им је објашњавано да су њихови интереси идентични са мађарским интересима. На тај су начин каткада Срби и Хрвати били једни против других. До оваквих се стања долазило нарочито услед јако заоштреног верског антагонизма и досељавања Срба из Рашке у просторије мађарске круне. Папа је хтео да увеличава стадо својих верних, а Мађари потпомажући папу мислили су да шире своју власт. При таквим околностима Срби у Угарској вазда су се ослањали на Беч, Беч их је примио у заштиту кад му је нужде било; давао им је привилегије, а потом, чим би се нагодио са Мађарима, опет овима остављао на вољу, да ли да поштују или не дате Србима привилегије.

"Сем наслона на Србе, што га је Беч у унутрашњој политици тражио, он се на Србе нарочито наслањао и при својим походима за освајање Балканског полуострва крајем ХУП иу току ХУШ,. века. Срби из Србије пристајали су уз Беч, у намери да би се отресли турског ропства. Али убрзо Срби су увиђали, да је Аустрија бивала несноснији господар и од саме Турске. Таквим држањем Беча још је више трошена природна енергија на туђ рачун. Овакво држање Беч је имао стога, што је он гредио освајању Балкана, а не добру Срба.

Хрвати, полустегнути Мађарском, Словенци остављени од, Немаца својој судби при турским најездама, а Срби, потпуно оковани турским легнцима, почели су долазити себи, почели су правити разлику између народа и народа, стали су увиђати да су Срби, Хрвати и Словенци бескрајно ближи једни другима но што су им Турци, Мађари или Немци. Сем тога, у ропству и неслободни осетили су сласт слободе. Француска ре– волуција. крајем ХУШ. столећа и француска владавина на Балканском полуострву пронели су као ветром култ слободе.

Не треба само мислити, да је Беч на овај начин поступао само са Србима. Он је то тако радио и са Хрватима и Словенцима. Такви поступци Беча довели су до народних буна под Матијом Губцем и за време Зрињских и Франкопана.